Шашинци

Шашинци
Шашинци;
	Средиште Шашинаца — школа и православна црква
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Сремска Митровица
Становништво
— 2011.	1.623
— густина	42/km2
Географске карактеристике
Координате	44° 58′ 05″ С; 19° 44′ 31″ И / 44.968092° С; 19.741924° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	87 m
Површина	37,9 km2
	Шашинци Шашинци на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	22425
Позивни број	022
Регистарска ознака	SM

Шашинци су насеље у општини Сремска Митровица, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1.623 становника.

Географија

Шашинци

Село Шашинци налази се у средишњем Срему, између Руме на североистоку, Сремске Митровице на западу, реке Саве на југу и села Вогањ на северу.

На подручју сеоског атара налазило се неколико насеља: Кучинци (забележени 1702. године), Легет (забележен још 1369. године), Sztrelocz (забележен 1477. године), Ходрос (забележен 1477. године) и Црквице (забележене 1391. године).

Историја

Село Шашинци се у историјским споменицима први пут спомиње у 18. веку. Према тим подацима село се некада налазило ближе реци Сави. Сматра се да је село некада било окупљено око насеља које се звало Кучинци. Само место доживљава свој прави развој са првом и другом великом Сеобом Срба (1690/1741). Тако је одмах по досељавању Срба подигнута црква дашчара (1735). Она је замењена у току 18. века зиданом црквом (подигнута 1774) која је једна од најстаријих цркава у Срему. Становници су се током своје дуге историје бавили сточарством и земљорадњом. Село је било изразито активно и живо, што доказују диптиси манастира Јаска према којима су мештани села Шашинци обновитељи манастира и доброчинитељи током зидања манастирске цркве.

У Првом светском рату село је активно учествовало у пребацивању Краљевина Србија војске из Мачве у Срем на месту Легет. Велики број војника је погинуо том приликом, јер су војску која се пребацивала пресрели аустријски војни одреди.

Други светски рат је укључио мештане села у борбе за ослобођење. Било је у селу и партизана и четника. С обзиром да су прилике после рата биле такве, партизанске жртве су остале уписане у летописе историје села. Нека од имена која ће село памтити су Милица Кекезовић, Сава Зделар итд.

Демографија

У насељу Шашинци живи 1.494 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (38,6 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 613 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	2.087
1953.	2.029
1961.	2.106
1971.	2.067
1981.	1.983
1991.	1.928	1.894
2002.	1.830	1.862

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	1.754	95,84%
Украјинци	27	1,47%
Југословени	9	0,49%
Хрвати	6	0,32%
Црногорци	2	0,10%
Словаци	1	0,05%
Румуни	1	0,05%
Роми	1	0,05%
Немци	1	0,05%
Мађари	1	0,05%
непознато	8	0,43%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	1	9
80+	10	23
75—79	27	48
70—74	51	67
65—69	40	69
60—64	53	76
55—59	33	40
50—54	65	50
45—49	83	71
40—44	76	62
35—39	76	77
30—34	45	44
25—29	52	44
20—24	82	70
15—19	69	59
10—14	54	44
5—9	49	33
0—4	45	33
Просек :	38,6	43,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	477	513	555	579	568	578	613

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	130	150	102	129	51	38	9	4	0	0	2,99

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	763	258	461	24	19	1
Женски	809	156	463	175	13	2
УКУПНО	1.572	414	924	199	32	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	492	262	0	2	82
Женски	282	192	0	0	24
УКУПНО	774	454	0	2	106
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	6	51	15	6	23
Женски	0	0	15	4	3
УКУПНО	6	51	30	10	26
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	6	12	8	1
Женски	1	2	9	9	16
УКУПНО	2	8	21	17	17
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	8	0	0	9
Женски	2	0	0	5
УКУПНО	10	0	0	14

Културна добра

Православна Црква силаска светог Духа у Шашинцима, велики значај.

Види још

Бостанијада у Шашинцима

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]