Шаблон:ИЧ-Историја Пирота

Пиротска тврђава

Пирот лежи између два велика града, Ниша и Софије, који су одређивали оквире развоја града. Пирот се први пут помиње у једној римској карти путева из прве половине 3. века, у тзв. Tabula Peutingeriana. Пирот је у тој карти назван Turres (Куле). Пирот је тада био обична кула мотриља а Бела Паланка је била варошица Remesiana у којој се налазила народна скупштина Горње Мезије. Из 2. века су најстарији грчки писани споменици који су нађени у Пироту. По једном од најстаријих споменика, Пирот и околина нису припадали Горњој Мезији него Тракији. Пирот је тек у 14. веку постао важно источно упориште кнеза Лазара и прва одбрана против Турака. Неколико пута је падао у руке Османлија све до 1878. године. У Првом српском устанку је град био спреман да учествује у борбама међутим, Турци су предупредили те могућности те су Пироћанци емигрирали у остале крајеве Србије. Најпознатија буна против Турака која се десила у овим крајевима је била Пиротска буна. Тек у Другом српско—турском рату је град ослобођен од Османлија.

У будућим ратовима, Пирот је углавном био под окупацијом Бугара. То се десило и у Српско—бугарском рату као и у оба Светска рата. После формирања нове власти након 1944. године, град је доживео индустријски процват. Основала су се многа предузећа попут Први мај Пирот и фабрика Тигар које су биле познате у целој Југославији. Пирот је званично постао град 2016. године. Град данас има око 50 000 становника са околним селима. Пиротски управни округ у свом саставу има општине: Бела Паланка, Димитровград и Бабушница. Округ се простире на 2.761 km2 и има око 92 000 становника.