Шаблон:ИЧ-Џорџ Шолти
Џорџ Шолти (енгл. Georg Solti; 21. октобар 1912 — 5. септембар 1997), рођен као Ђерђ Штерн (мађ. Stern György), био је мађарско-британски оркестрални и оперски диригент, најпознатији по наступима са оперским компанијама у Минхену, Франкфурту и Лондону и као дугогодишњи музички директор Чикашког симфонијског оркестра. Рођен је у Будимпешти, где је студирао код Бела Бартока, Леа Вајнера и Ерна Дохнаја. Тридесетих година 20. века био је репетитор у Мађарској државној опери и радио је на Салцбуршком фестивалу за Артура Тосканинија. Његова каријера је прекинута порастом утицаја нациста на мађарску политику, а будући да је био јеврејског порекла, побегао је од све оштријих мађарских антијеврејских закона 1938.
Он је 1969. је постао музички директор Чикашког симфонијског оркестра, а ту функцију је обављао 22 године. Са оркестром је дириговао вишеструким снимањима и међународним турнејама високог профила. Шолти се 1991. године одрекао те функције и постао лауреат музичког директора оркестра, а ту функцију је обављао до своје смрти. Као осми музички директор Чикашког симфонијског оркестра, радио је и као музички директор Париског оркестра од 1972. до 1975. и главни диригент Лондонске филхармоније од 1979. до 1983. године. Познат у раним годинама по интензитету музицирања, сматрало се да је Шолти у каснијим годинама постао диригент. Снимио је многа дела два или три пута у различитим фазама каријере и био плодан сниматељ, направивши више од 250 снимака, укључујући 45 комплетних оперских поставки. Најпознатији од његових снимака је Decca Records комплет Вагнеровог Прстен Нибелунга, направљен између 1958. и 1965. Два пута је проглашен за најуспешнијег сниматеља икада, у анкетама за часопис Gramophone 1999. и BBC Music Magazine 2012. године. Шолти је у више наврата награђиван током своје каријере од сниматељске индустрије, укључујући 31 награду Греми.