Шаблон:ИЧ-Јурица Рибар

Јурица Рибар

Јурица Рибар (Ђаково, 26. март 1918 — Требаљево код Колашина, 3. октобар 1943) био је југословенски сликар и револуционар и учесник Народносолободилачке борбе.

Млађи је син политичара Ивана Рибара и брат револуционара и народног хероја Иве Лоле Рибара. Одрастао је и школовао се у Београду, где је завршио основну школу и Другу мушку гимназију, а марта 1941. године је дипломирао на Правном факултету. Током студија је активно учествовао у студентском револуционарном покрету, а био је и члан тада илегалног Савеза комунистичке омладине. Активно се бавио спортом и уметношћу, а највише сликарством. Похађао је сликарску школу код Јована Бијелића, а 1938. године је постао члан сликарске групе „Десеторица”, коју су сачињавали многи касније познати сликари, попут Љубице Цуце Сокић, Алексе Челебоновића, Николе Граовца и др.

Након окупације, маја 1941. године је примљен у чланство Комунистичке партије. Најпре је деловао у окупираном Београду, а на јесен је отишао у партизане, где је у ослобођеном Ужицу радио на издавању омладинске штампе и ангажовању омладине у борбу. Такође је радио и у партизанском сликарском атељеу у Ужицу. Касније је радио у ослобођеној Фочи, а од јуна 1942. године је био чалн Политодела Четврте пролетерске црногорске ударне бригаде, а био је и учесник Првог конгреса Антифашистичке омладине.

Учествовао је у многим борбама током похода у Босанску крајину, као и у великим биткама на Неретви и Сутјесци. Смртно је рањен почетком октобра 1943. године у борбама против четника и Италијана, за одбрану ослобођеног Колашина. Преминуо је у партизанској болници у оближњем селу Требаљево, где је био привремено сахрањен. Након ослобођења, његови посмртни остаци су пренети на Ново гробље у Београду.