Шаблон:ИЧ-Ђуро Ђаковић

Ђуро Ђаковић (Бродски Варош, код Славонског Брода, 30. новембар 1886 — Свети Дух, код Дравограда, 25. април 1929), металски радник и револуционар, организациони секретар Централног комитета КП Југославије, од априла 1928. до априла 1929. године, један од најистакнутијих бораца радничке класе Југославије и жртва белог терора.

Као млади радник 1905. се прикључио радничком покрету и постао члан синдиката, а 1909. године је постао члан СДСБиХ. Био је истакнути омладински руководилац и учесник радничких штрајкова у Сарајеву, а на почетку Првог светског рата, аустроугарске власти су му судиле за „велеиздају”. Априла 1919. године је био учесник „Конгреса уједињења” на коме је створена СРПЈ(к). Јуна 1920. на Другом конгресу КПЈ био је изабран за члана ЦК КПЈ, а новембра исте године на првим парламентраним изборима за народног посланика. Био је делегат на Трећем конгресу Коминтерне, а након повратка у земљу је био ухапшен и 1922. осуђен на десет месеци затвора због комунистичког и синдикалног деловања. Због политичког и револуционарног рада, био је више пута хапшен, а 1923. је протеран у родном место.

Крајем 1927. године је отишао у Москву на школовање. Маја 1928. Извршни комитет Коминтерне га је послао у Југославију, с циљем да ради на сређивању стања у КПЈ. Активно је радио на припремама Четвртог конгреса КПЈ, на коме је био изабран за организационог секретара ЦК КПЈ. Након завођења Шестојануарске диктатуре, априла 1929. године је био ухапшен заједно са Николом Хећимовићем, секретаром Црвене помоћи. Они су потом одведени на југословенско-аустријску границу, где су 25. априла 1929. убијени у исценираном покушају бега, а полицијске власти су покушале да прикрију ово убиство. Накнадном есхумацијом, доказано је смишљено убиство.