Чрезвичајна скупштина у Хасанпашиној Паланци
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Овом чланку је потребна лектура текста. То подразумева исправку граматичких, правописних и интерпункцијских грешака или тона. |
За састанак „чрезвичајне", тајне народне скупштине која је одржана од 2—8 октобра 1809 y Хасанпашиној Паланци, коју je Карађорђе сазвао својим циркуларом датираним 29 септембра, било је више разлога. Борба са Родофиникином, представником руске владе y Србији, била је на врхунцу, a сам Родофиникин напустио је Србију и прешао y Влашку, где ce налазила руска врховна команда. Обећавана руска помоћ стизала је Србима споро и не y мери која је била обећана и очекивана.
Тој тајној скупштини, чије је закључке потврдила и редовна, новогодишња народна скупштина која ce састала следеће године о Новој години, присуствовале су само знатније народне вође и то, y највећем броју, присталице Карађорђеве. Расправљаии су и донесени следећи закључци које је скупштини предложио Савет заједно са Карађорђем:
- 1 народ српски увидео је да опстанак и одржање Србије само формалним покровитељством руским не може да ce осигура и одржи док ce y Србију не пошаље једно веће одељење руске војске које ће y Србији стално остати, бити Србима стално на помоћи и с њима ратовати против Турака;
- 2 како руски представник Родофиникин није по пореклу Рус, и како као нерус нема осећања за српске жеље и потребе, склан је интригама a сем тога је и отишао из Србије, одлучено је да ce Русија замоли да y Србију за свога представника пошаље правог, природног Руса, a не Родофиникина или неко од лица која су с њим y Србији била;
- 3 да ce више никада y Србију не могу вратити они Срби који су заједно са Родофиникином избегли, a међу њима и владика Леонтије;
- 4 да ce, како је архијерејска столица y Србији бекством Леонтијевим остала празна, за српског архијереја изабира, посвећује и поставља архимандрит манастира Раче Мелентије Стефановић који je y исто време био и командант зворничке нахије;
- 5 како ce досадашњим српским оптужбама против Родофиникина не верује y руском главном стану, треба тражити да Руси пошаљу y Србију једну непристрасну комисију да испита те тужбе, да ce тако и Руси осведоче о „неблагонамерним" поступцима Родофиникиновим y Србији;
- 6 да једна депутација од трајице чланова, правилно опуномоћена, отпутује y Влашку и руског главнокомандујућег упозна са овим закључцима и замоли га да их спроведе, уколико ce односе на Русију.
Литература
уреди- Стевановић, Др Миладин (2003). Устанички зборови и скупштине: Први и Други српски устанак. Београд: Службени гласник. стр. 257. ISBN 86-7549-328-2.
- Стојанчевић, Владимир (2004). Први српски устанак 1804-1813. Београд: Медија центар "Одбрана". стр. 326. ISBN 978-86-3350-153-8.
- Стевановић, Др Миладин (1994). Први српски устанак. Горњи Милановац: Дечје новине. стр. 343. ISBN 978-86-3670-689-3.
- Ђорђевић, Др Мирослав Р. (2004). Ослободилачки рат српских устаника 1804-1806. Београд: Медија центар "Одбрана". стр. 447. ISBN 978-86-335-0154-5.
- Јанковић, Драгослав (1984). Српска држава Првог српског устанак. Београд: Нолит. стр. 293.
- Павићевић, Бранко; Стојанчевић, Владимир; Ратковић-Костић, Славица (1998). Од Царева Лаза 1712. и Боја код Иванковца 1805. до одласка Турака из Србије 1867. [Знамените битке и бојеви српске и црногорске војске: од Царева Лаза 1712. до Добропољске битке 1918.], Књ. 1. Нови Сад: Православна реч; Београд: Војноиздавачки завод. стр. 616. ISBN 86-335-0038-8.
- Љушић, Радош (2018). Војводе и војводски барјаци: Војно уређење устаничке Србије (1804-1815). Београд: Медија центар "Одбрана". стр. 344.
- ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И САБОРИ (ст. 11 — 12)
- Народне скупштине Првог и Другог српског устанка (1804—1815)