Четврта српска бригада НОВЈ

Четврта српска бригада формирана је 20. новембра 1943. у селу Буци код Крушевца. Од оснивања до 7. маја 1944. носила је назив Друга јужноморавска бригада, када је преименована у Четврту српску бригаду. У њен састав ушли су Ударни батаљон Расинског одреда, Јабланичко-пусторечки батаљон Првог јужноморавског и Трећи ударни (црнотравски) омладински батаљон Другог јужноморавског одреда. Приликом оснивања имала је три батаљона са укупно 280 бораца. За команданта бригаде постављен је Драгослав Петровић Горски, а на место заменика политичког комесара Драгољуб Петровић Раде. Три места у штабу попунили су руководиоци пребачени из Прве јужноморавске бригаде: Владимир Букилић. звани Поп Мића. на дужност политичког комесара, Стојан Љубић на место заменика команданта и Радован Петровић за начелника штаба.

Четврта српска бригада
Борци бригаде марширају према Сремском фронту
Постојање	20. новембар 1943. Место формирања: Буци (Ломница)
Јачина	око 280 војника и официра (20.11.1943) око 750 војника и официра (20.5.1944) око 1200 војника и официра (1.11.1944)
Део	НОВЈ
Ангажовање	Борба у Ломници априла 1944. Напад на Блаце јуна 1944. Операција Трумпф Напад на Пожегу септембра 1944. Борбе у Шумадији септембра 1944. Београдска операција Сремски фронт Битка на Босуту јануара 1945. Пробој Сремског фронта Завршне операције Прве армије ЈА
Одликовања	Орден заслуга за народ Орден народног ослобођења
Команданти
Командант	Драгослав Петровић Горски (20.11-8.12.1943) Стојан Љубић (8.12-15.12.1943) Сава Ераковић Страхиња (15.12.1943-19.3.1944) Владимир Букилић (19.3.1944-30.3.1944) Миливоје Перовић (30.3.1944-)
Командант 2	Политички комесар Драгољуб Петровић Раде

8. децембра 1943. командант Горски постављен је за команданта Оперативне зоне, а дужност команданта бригаде преузео је заменик Стојан Љубић. Нако што је Стојан Љубић погинуо 15. децембра 1943. у борби против четника у Косанчићу, за команданта је постављен Сава Ераковић Страхиња. Након његове погибије 19. марта 1944, за команданта бригаде постављен је Владимир Букилић, који је погинуо 30. марта 1944. у борби бригаде са снагама Руског заштитног корпуса. Команду над бригадом преузео је Миливоје Перовић.

Борбени пут бригаде

Бригада је била под непосредном командом Главног штаба НОВ и ПО Србије, а након формирања Оперативног штаба јужноморавске зоне, била је потчињена овом штабу. Приликом формирања Прве српске дивизије (21. српске) 20. маја 1944, бригада је ушла у састав ове дивизије, у чијем саставу је остала до краја рата.

У саставу Оперативне зоне и затим 21. дивизије бригада је учествовала у бројним биткама. У току 1943. истакла се у борби са Бугарима код Велике Плане у Топлици 23. новембра, затим при упаду у Александровац 1. децембра. Током децембра 1943. у рејону села Барја, и затим у селу Косанчићу заједно са Првом јужноморавском бригадом водила је успешне борбе против четника. Током ноћи 13/14. јануара извршила је успешан упад у Лесковац уз борбу са Бугарима и припадницима СДС. Крајем јануара разбила један бугарски батаљон, делове Српске државне страже и четничког Расинског корпуса рејону Блаца. У марту је учествовала у успешним борбама против четничке Расинско-топличке групе корпуса, У априлу је учествовала у борби против Немаца у Ломници.

Током јула и прве половине августа област између Ибра и Јужне Мораве била је захваћена немачко-бугарско-четничким операцијама (операција Трумпф), током којих је бригада имала велики број бојева у саставу своје дивизије. Крајем августа 21. дивизија одређена је за учешће у Београдској операцији, па се пребацила преко Ибра и Западне Мораве. Током септембра учествовала је у оштрим борбама против Немаца и четника: у нападу на Пожегу 13. септембра и у двонедељним борбама за Горњи Милановац почев од 17. септембра.

Почев од 9. октобра бригада је са својом дивизијом у наступном маршу према Београду. Од 14. до 20. октобра борила се против Немаца на улицама Београда. Након ослобођења Београда, бригада је у оквиру дивизије учествовала у тешким борбама на Сремском фронту. Нарочито тешке губитке претрпела је током немачког противудара 3. јануара 1945. Учествовала је у пробоју Сремског фронта, и, у саставу Прве армије ЈА, у оштрим борбама и ослобађању Ђакова, Јасеновца, Новске и других места.

Приликом припремања грађе за монографију бригаде, Секција бораца бригаде прикупила је биографске податке о 6.442 борца који су се борили у бригади. Од тог броја, 1.665 их је погинуло током осамнаестомесечних борби бригаде.

Бригада је одликована Орденом народног ослобођења и Орденом заслуга за народ са златном звездом.

Литература

• Милорад Гончин (1996). Четврта српска НОУ бригада. Београд: Институт за савремену историју.