Четврта бригада Седме банијске дивизије

Алтернативни називи:
Друга бригада Унске оперативне групе
Друга бригада Седме банијске ударне дивизије

Четврта бригада Седме банијске дивизије
Југословенска партизанска застава
Постојање	30. јун 1943 − мај 1945. Место формирања: Обљај
Формација	три батаљона
Јачина	874 војника и официра
Део	Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање	Напад на Цазин 1943. Напад на Глину 1943. Операција Пантер Битка за Копривницу 1944. Завршне операције ЈА 1945. Бихаћка операција 1945. Личко-приморска операција Завршне операције у Словенији
Одликовања	Орден заслуга за народ Орден братства и јединства
Команданти
Командант	Петар Маљковић

---

Четврта бригада Седме банијске дивизије НОВЈ формирана је, испрва под називом Друга бригада Унске оперативне групе, 30. јуна 1943. године у селу Обљају од једног батаљона од Кордунашког НОП одреда, 2. батаљона Прве бригаде Унске оперативне групе, чете „Матија Губец” и 3 вода Банијског НОП одреда. У свом саставу имала је 3 батаљона са 874 борца, наоружаних са 470 пушака, 6 митраљеза и 27 пушкомитраљеза.

Борбени пут бригаде

После почетних неуспеха у борбама против немачких и усташко-домобранских снага у јулу, бригада је са успехом учествовала 29. јула у уништењу транспортног воза од 40 вагона на прузи Цапраг-Комарево. У августу је дејствовала на комуникацији Велика Кладуша-Топуско-Костајница и разбила посаде домобранских упоришта у Храстовици, Црном Лугу и код Прекопе близу Петриње. Средином септембра ушла је у састав Седме банијске дивизије као њена Четврта бригада, бранећи до првих дана октобра са Банијским НОП одредом слободну територију Баније и изводећи диверзије на комуникацијама. Крајем октобра бригада је чистила подручје Бужим-Пећиград од усташке милиције. У новембру је учествовала у нападу на Отоку, Цазин и Глину, а за време Кордунашко-банијске операције, у децембру 1943, борила се са деловима 373. легионарске дивизије у рејону Бужима.

У првој половини 1944. изводила је мање акције у Банији и у Цазинској крајини, вршила диверзије на прузи Бихаћ-Крупа-Босански Нови, средином августа дејствовала је у Мославини, а потом у Подравини. Поред осталог, успешно је изводила диверзије на прузи Кутина-Поповача, 5. октобра уништила усташки гарнизон у Клоштру и истакла се 14. и 15. октобра у борбама за Копривницу, коју су бранили делови 5. усташког и Поглавниковог тјелесног здруга. Крајем октобра бригада се вратила у Банију, где је 6. децембра преименована у Другу бригаду Седме дивизије. У завршним операцијама од марта до маја 1945. године, учествовала је у ослобођењу Бихаћа, а затим у ослобођењу Лике. Последње борбе водила је 7. маја против делова немачке 188. брдске дивизије код Илирске Бистрице.

Одликована је Орденом заслуга за народ и Орденом братства и јединства.

Литература

• Војна енциклопедија (књига друга). Београд 1971. година