Чернобиљска зона искључења
Зона искључења Чернобиљске нуклеарне електране (укр. Зона відчуження Чорнобильської АЕС, рус. Зона отчуждения Чернобыльской АЭС), такође називана Чернобиљском зоном искључења а 1986–1987. године 30-километарском зоном[1], подручје је Украјине забрањено за слободан приступ које је изложено интензивном загађењу радиоизотопима услед Чернобиљске катастрофе.
| Зона искључења Чернобиљске нуклеарне електране | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Украјина |
| Админ. центар | Чернобиљ |
| Површина | 2.600 km2 |
| Становништво | 2007. |
| — број ст. | 314 |
| — густина ст. | 0,12 ст./km2 |
| Званични веб-сајт | |
Чернобиљску зону су увеле Совјетске наоружане снаге 1986. године након евакуације становништва из зоне од 30 километара око електране. У зони искључења, као и у зони безусловног (обавезног) одсељења, прекинута је делатност месних већа. Зона обухвата север Вишгородског рејона Кијевске области (где се налази електрана, градови Чернобиљ и Припјат, насеља Полиске и Виљча). Северно од украјинског дела Зоне се налази Полиски државни радијационо-еколошки резерват, који се односи на територију Белорусије.
Референце
уреди- ^ „Закон СССР-а од 12. 5. 1991 N2146-1 „О социјалној заштити грађана погођених Чернобиљском катастрофом”” (на језику: руски). economics.kiev.ua. 1991-05-12. Приступљено 2021-03-29.