Чарлс Бронсон
Чарлс Бронсон (енгл. Charles Bronson; Еренфелд, 3. новембар 1921 — Браунсвил, 30. август 2003) је био амерички глумац, чије је право име Чарлс Денис Бучински.[1] Бронсон је рођен у екстремном сиромаштву у Еренфелду, рударском граду у планинама Алегени у Пенсилванији. Бронсонов отац, рудар, умро је када је Бронсон био млад. Сам Бронсон је такође радио у рудницима све док се 1943. није придружио Ваздухопловним снагама Сједињених Држава да би се борио у Другом светском рату. После службе, придружио се позоришној трупи и студирао глуму. Током 1950-их играо је различите споредне улоге у филмовима и телевизији, укључујући антологијске драмске ТВ серије у којима ће се појавити као главни лик. Пред крај деценије, имао је своју прву главну улогу у филму Митраљез Кели (1958).
| Чарлс Бронсон | |
|---|---|
 Чарлс Бронсон | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Чарлс Денис Бучински |
| Датум рођења | 3. новембар 1921. |
| Место рођења | Еренфелд, Пенсилванија, САД |
| Датум смрти | 30. август 2003. (81 год.) |
| Место смрти | Браунсвил, Вермонт, САД |
| Породица | |
| Супружник | Харијет Тендлер (1949—1967) Џил Ајрланд (1968—1990) Ким Викс (1998—2003) |
| www | |
| Веза до IMDb-а | |
Бронсон је имао значајне улоге у филмовима Седморица величанствених (1960), Велико бекство (1963), Проклети посед (1966) и Дванаест жигосаних (1967). На телевизији, Бронсон је био номинован за награду Еми за споредну улогу у епизоди Џенерал електрик позоришта, а наступао је и у многим великим телевизијским емисијама. На крају, глумац Ален Делон (који је био обожаватељ Бронсона) га је ангажовао да заједно са њим игра у француском филму Збогом, пријатељу (1968). Те године је играо једну од главних улога у италијанском шпагети вестерну, Било једном на Дивљем Западу (1968).
Бронсон је наставио да игра главне улоге у разним акционим, вестерн и ратним филмовима снимљеним у Европи, укључујући Јахач на киши (1970), који је освојио награду Златни глобус за најбољи филм на страном језику. На крају се вратио у Сједињене Државе да сними још филмова, радећи са режисером Мајклом Винером. Њихове прве сарадње укључивале су Чатова земље (1972), Плаћени убива (1972) и Камени убица (1973). У овом тренутку, постао је светска звезда број један на благајнама, зарађујући милион долара по филму. Године 1974. Бронсон је глумио у контроверзном филму Последња жеља (који је такође режирао Винер), о архитекти који је постао осветник, улога која је била типична за остатак његове каријере. Већина критичара је филм у почетку оценила као експлоататорски, али је филм постигао велики успех на благајнама и изнедрио четири наставка.
До свог пензионисања крајем 1990-их и смрти 2003. године, Бронсон је играо готово искључиво главне улоге у акционим филмовима, често радећи са режисером Џ. Ли Томпсоном у филмовима као што су Господин Мажестик (1974), Тешка времена (1975), Сент Ивс, (1976), Бели бизон (1977), Телефон (1977) и Убиство (1989). Снимио је низ неакционих телевизијских филмова у којима је често глумио супротан тип улога. У биоскопу је играо у вестерн комедији Од подне до три (1976), и споредну улогу у филму Индијански тркач (1991), драмском филму за који је његов наступ добио добре критике.
Филмографија
уредиРеференце
уреди- ^ „Умро Чарлс Бронсон”. Индекс. Приступљено 19. 1. 2019.
Спољашње везе
уреди
- Чарлс Бронсон на сајту IMDb
