Црта (знак)
Црта [—] је интерпункцијски знак.
Као реченични знак црта нема обавезну примену, најчешће може заменити запету, уместо које се пише тамо где је потребан изразитији знак одвајања или наглашавања, као и тамо где је потребно да се избегне нагомилавање текста. С таквом службом црта може заменити и заграду. Такође, црта се може употребити да замени интерпункцијски знак две тачке. Најзад, употребљава се у приповедачком тексту, и уместо интерпункцијског знака наводници.
Интерпункцијски знак црта употријебљава се у два облика:
- као одмакнута црта (са бјелинама на обје стране), раздвојеног је карактера и
- као примакнута црта (без бјелина на њеним странама), везаног карактера.
Одмакнута црта
уредиУпотријебљава се у сљедећим случајевима:
- Цртом се, умјесто запетом и заградом, може издвајати уметнути дио текста:
- Пред зору — уз страшан тутањ — стигоше коњаници.
- Сви учесници кроса — а било их је најмање четири хиљаде — окупили су се пред зградом „Политике“
- Цртом се наговјештава поименично набрајање нечега што је у првом дијелу реченице уопштено поменуто или само најављено (алтернира са правописним знаком двије тачке, понекад и запетом):
- Наишле су разне недаће — женина болест, неродна година, одлазак сина у војску.
- Острво се купало у зеленилу свих нијанси — у маслинама, смоквама, кукурузу, чемпресима и ловору.
- Цртом се одваја, па тиме истиче, закључни дио реченице, којим се своди њен садржај на оно што се износи делом иза црте:
- Ни оца, ни брата, ни сина, ни друга, ни мужа, ни обичног познаника — никог познати не можеш.
- Цртом се одваја (1) предикат од субјекатског дијела реченице, ако је овај опширнији или (2) уопште посљедњи дио реченице ако је оно што долази прије њега опширно, развијено:
- (1) Гозбе, сцене лова, дивље звијери, ловци који их гоне и убијају — разликују се композиционо од примјера на каснијим чашама.
- (2) Композиције лова су се јављале у низу кутија од слонове кости, посуда, тканина и на керамици — и у постсандијско доба.
- Цртом се може издвојити накнадно додати, најчешће завршни дио неког исказа ако е он жели нарочито истаћи (запета је честа, али не увијек њена права замјена):
- Али јаруга није крива, него права — као под конац.
- И го је и бос и опет му — зима.
- Црта се пише између дијелова реченице у којој је изостављен један од предиката који се иначе подразумијева:
Где ја стадох, ти продужи;
још смо дужни — ти одужи.
- Црта се може писати унутар пасуса (с дужим реченицама) да би се текст подијелио на прегледне садржајне цјелине:
- Заглибивши већ језик у два обећања, са узбуђењем сам се спремао за дане када ћу одговарати о Лајбницу пред Хартманом и о једном дијелу „Критике практичног ума“ пред руководиоцем школе — Већ је лик овог посљедњег, који сам одавно наслућивао, но који се приликом првог упознавања показао страшно недовољан, постао моје власништво, то јест отпочео је у мени самовољно битисање, мијењајући се у зависности од тога да се загњуривао на дно мора несебичног усхићења или је пак испливао на површину.
- Црта се пише у везама двију или више ријечи које немају карактер потпуне реченице, и то:
1) када је други члан такве везе са службом именског предиката непотпуне реченице (што подразумијева да је глагол изостављен), најчешће у насловима:
- Звезда и Партизан — домаћини турнира
- Жетва — најпречи задатак
2) када је други члан такве везе са службом објашњења (дефиниције), језичког еквивалента:
- кобилица — спојна полуга на ралу
- астроном — звјездознанац
3) када је други члан такве везе са службом означавања улоге у којој се узима појам означен првим чланом, његове карактеристике, својства и сл.:
- У свом предавању говорио је о Јакшићу — сликару и Јакшићу — пјеснику.
- Играла су два клуба — побратима.
4) када је други члан такве везе двију или више ријечи конкретизација, објашњење теме означене првим дијелом везе:
- Фудбал — правила игре (наслов брошуре)
- Станови — купопродаја (огласна рубрика)
5) када се означени појмови налазе у некој релацији (као саучесници, сродници, системске јединице и сл.):
- У овој игри је бековски пар Дурковић — Јусуфи.
- На Јалти је одржан тројни састанак Рузвелт — Стаљин — Черчил.
- Описана је лоза кнегиње Милице: Вратислав — Вратко — Димитрије — Вукан.
Црта има службу уобличавања текста — да повећа његову визуелну јасност и прегледност, појачавајући или замјењујући оне интерпункцијске знакове који су мање уочљиви.
- Тако се цртом, у тексту приповједачког стила, замјењују наводници приликом писања дијалога и уопште када се туђи текст (говор неке личности) даје у посебном ставку (пасусу). У тој служби имамо „наводну црту“, која се пише на почетку навода, и „изводну црту“, од којих се ова друга на крају туђег текста пише само ако иза навода у истом пасусу слиједи пишчево објашњење:
- — Добро, узећу ово, иако ми је мало нелагодно.
- — Добро, узећу ово, иако ми је мало нелагодно — сагласи се момак.
- Цртом се може обиљежавати почетак мањих пасуса у рашчлањивању:
- Косовско-ресавски дијалекат има додирних тачака са зетско-сјеничким дијалектом; и тако:
— и један и други имају релативно архаичну акцентуацију;
— добро чувају аорист и имперфекат;
— имају, у основи, сличне развојне тенденције у синкретизму множинских падежа;
— повезују их још неке важне морфолошке појединости, као нпр. сингуларни облице вила, грабуља итд.
- Црта (иза тачке) може се писати, ради јаснијег њиховог уочавања, и између међусобно независних јединица текста кад се нижу без преласка у нови ред: између разних поднаслова, између примјера којима се нешто илуструје, између појединих елемената каквог пописа (ријечи, имена и сл.), између насловног дијела пасуса и текста тог пасуса:
- О РЕПУБЛИЧКИМ ИНСТИТУЦИЈАМА У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА. — КАКВИ СУ ИМ ИЗГЛЕДИ ДА ТРАЈУ.
