Црква брвнара у Трњану

објекат и непокретно културно добро у Борском управном округу, Србија

Црква брвнара у Трњану, насељеном месту на територији општине Неготин и представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]

Црква брвнара у Трњану
Опште информације
МестоТрњане
ОпштинаНеготин
Држава Србија
Време настанка1829.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе

Изградња

уреди

Црква брвнара посвећена Светим Духовима разликује се по величини од осталих цркава брвнара у Неготинској Крајини. На основу података из црквеног архива подизање цркве се смешта у 1829. годину, пред само ослобођење ових крајева од Турака.

Архитектура

уреди

По архитектонским основама црква је саграђена у облику крста, са певницама и вишестраном апсидом. Грађена је од брвана али је и споља и изнутра облепљена. Кров цркве је покривен ћерамидом. Најважнији детаљи су на источним и северним вратима са прикованим лествицама и стилизованим малим отворима као и озидана ниша за проскомидију у олтару изузетно складног облика.

Црква је једнобродна са бочним певницама мањих димензија. Грађена је од талпи а на угловима спојена саставом званим ластин реп. Бочне стране су ојачане вертикалним гредама. Оплата је од сламе и блата, потом окречена и местимично се задржала на зидовима. Црква је подигнута на искошеном терену па су камени темељи израженије висине на источној страни. Као делови темеља коришћени су и стари надгробни споменици са геометријским и крстастим рељефастим украсима. Апсида је у спољашњости неправилног седмостраног облика, а на јужном делу храма једна од страна апсиде је благо преломљена ка унутра. И са северне стране је изведен преломљени део ка унутрашњости. На западу се црква завршава плитким тремом, правоугаоног облика и ограђеног са четири дрвена стуба повезана луковима. Простор између стубова затворен је ниском дрвеном оградом. Унутрашњост храма је осветљена са три прозорска отвора, правоугаоног облика и затворена прозорском решетком, распоређена на апсиди и певницама. У северном делу цркве је ниско озидано место намењено крстионици. Под је у новије време бетониран. У наосу се издвајају два озидана свећњака, ближе олтарској прегради.[2]

Иконостас

уреди

Иконостас цркве у Трњану има укупно 18 сликарских радова међу којима су само композиције на царским дверима и једна у горњој зони старијег датума из времена градње цркве, док су остале иконе из половине 19. и почетак 20. века.

Неуједначене иконе имају пре свега документрно-историјску вредност за изучавање ове врсте сликарства новијег периода у црквама Тимочке Крајине. Шест појединачних икона и хоризонтални фриз са попрсјима светитеља, вероватно су припадале првобитном иконостасу. Поред ових икона, у цркви се налазе две мање иконе рађене у стилу руске иконографске школе 19. века. Веома је значајна и мала збирка предмета: дрвени крст, путир, петохлебница, два свећњака који потичу с краја 19. и почетака 20. века.

Ризница

уреди

У покретном фонду цркве сачувани су делови првобитног иконостаса, дело сликара зографског иконописног модела. Издвајају се Богородица са Христом представљена утипу Одигитрије, икона Светог Николе у архијерејској одежди и са књигом у руци, икона Светих апостола Петра и Павла која је махом оштећеног бојеног слоја, икона Светог Георгија у сцени убијања аждаје на којој је светитељ представљен као ратник на коњу, а у позадини принцеза стоји испред градских капија, а краљица и краљ на балкону са кључевима града. Са првобитног иконостаса је сачувана и икона Светог Јована, а у покретном инвентару трњанске цркве налази се и икона Светог Стефана Дечанског, рад непознатог зографа из 1850. године. У фонду цркве се чувају и две иконе пореклом из серијске руске продукције 19. века, као и два антиминса, штампана на платну од којих први потиче из грчке Хидре освећен 1802. године, старији од трњанског храма, а други датира из 1866. из кога сазнајемо да га је осветио епископ неготински Евгеније у Цркви Рођења Богородице у Неготину.[3]

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ „Црква брвнара”. Култура. Архивирано из оригинала 22. 01. 2022. г. Приступљено 22. 1. 2022. 
  2. ^ Макуљевић, Ненад (2020). „Ирена Ћировић, Црква Свете Тројице у Трњану”. Сакрална топографија Неготинске Крајине. Неготин: Музеј Крајине. стр. 262—263. ISBN 978-86-87691-24-7. 
  3. ^ Макуљевић, Ненад (2020). „Ирена Ћировић, Црква Свете Тројице у Трњану”. Сакрална топографија Неготинске Крајине. Неготин: Музеј Крајине. стр. 267—270. ISBN 978-86-87691-24-7. 

Спољашње везе

уреди