Црква Спасовица
Црква Светог Вазнесења Господњег (Спасовдан), познатија као Спасовица задужбина је краља Стефана Дечанског из 1331. године. Постојала је до 1913. године када су је Бугари срушили до темеља.[1]
Црква Спасовица (Св. Спаса) се налазила у атару села Николичевци у близини Ћустендила,[2] на истоименом узвишењу између река Струме и притоке јој Соволштице. Могуће је да је ово било место са којег је краљ Стефан посматрао битку, како се и вели у Карловачком летопису (почетак XVI века). У сваком случају налазила се врло близу попришта. Подигнута је у спомен на победу и спасење од невоља недуго након битке код Велбужда.
Градња је почела после 20. јула 1331. године, а живописана је у време српског цара Душана.[3]
Црква је била једнобродна поткуполна грађевина са припратом над којом су се уздизале две мање куполе.[4] Кула над наосом је била великих димензија. Црква је била дуга 12, а широка 8 метара.[5] Поред западних, имала је врата и с јужне стране. Црква је била живописана. Око ње је расло много божура,[6] који асоцира на крв ту проливену, од Срба и Бугара.
Спасовица је остала нетакнута за време Драгаша, који су столовали у Велбужду. Карловачки летопис говори да је у то време још стајала неоштећена. Пострадала је у непознато време. У XIX веку била је сачувана до висине купола. Месно предање каже да је у неком тренутку звоно из цркве донесено у Ћустендил и постављено на тамошњу сахат-кулу те да је на звону била уписана година 1429. Становништво околних села је сваке године на Спасовдан долазило овде на сабор.
Цркву је срушила бугарска војска након пораза у Брегалничкој бици 1913. године.
-
Брдо Спасовица -
Остаци цркве -
Место на коме је била црква
Референце
уреди- ^ Мирјана Живојиновић, Мирјана Милосављевић: "Четврта казивања о Светој Гори", Београд 2005. године
- ^ "Гласник југословенског професорског друштва", Београд 1925. године
- ^ Олга Зиројевић: "Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године", Београд 1984. године
- ^ "Зборник Матице српске за ликовне уметности", Нови Сад 1983. године
- ^ Слободан Ненадовић: "Грађевинска техника у средњевековној Србији", Београд 2003. године
- ^ Веселин Чајкановић: "Речник српских народних веровања о биљкама", Београд 1994. године