Црква Силаска Светога духа у Врбици
Храм Силаска Светога Духа на апостоле (Света Тројица) у Врбици код Ливна је православни храм Бихаћко-петровачке епархије СПЦ. Подигнут је између Првог и Другог свјетског рата на темељима старе цркве брвнаре.
Манастир Врбица | |
---|---|
Основни подаци | |
Епархија | Епархија бихаћко-петровачка |
Оснивање | 1933. |
Локација | |
Место | Врбици |
Држава | Република Српска |
Координате | 43° 59′ 50.1″ N 16° 42′ 17.1″ E / 43.997250° С; 16.704750° И |
Прошлост
уредиЦрква је 1929. године осветио Митрополит дабробосански Петар Зимоњић. Као најстарији парох врбички спомиње се Теодор Козомара. Црква је 1989. године обновљена и освећена 1990. године од стране владике далматинског Николаја. У току рата у БиХ, 1994. године тек обновљена и освећена црква запаљена је од стране војске Републике Хрватске. Обновљен је парохијски дом, који је раније служио као основна школа у селу. Богослужења се тренутно обављају у импровизованој капели, која је у саставу парохијског дома.[1] За обнову цркве најзаслужнија је Марлеј Лежер, супруга погинулог канадског војника Марка Лежера, који је служио у јединицама СФОР-а на подручју Ливна. Он је касније погинуо у Авганистану. Мештани Врбице, сажаљени над његовом погибијом су написали писмо саучешћа Марлеј Лежер, која је у знак захвалности скупила средства за финансирање обнове цркве и парохијског дома.
Приликом обнове парохијске куће, сада конака манастира, откривене су камене плоче на којима пише за вријеме којих јеромонаха (калуђера) је подигнут конак, односно обнављан. То несумњиво свједочи да су парохију врбичку у ранија времена опслуживали монаси. Одакле су они долазили и ко су били то ће се даљим истраживањем показати. Све до 1933. године, тј. до доношења Устава СП Цркве парохија врбичка припадала је Митрополији дабробосанској, а од 1933. до 1990. године била је у саставу Епархије далматинске, те од 1990. године у саставу Епархије бихаћко-петровачке.
Уочи самога грађанског рата у Босни и Херцеговини (1992. г.) храм је био у потпуности обновљен и освећен чином обновљена. Том приликом постављене су и освећене нове иконе, рад иконописне школе манастира Жиче. На жалост, крајем 1994. године војска Републике Хрватске и припадници ХВО-а окупирали су село Врбицу и већи дио Лијевљанског поља. Том приликом црква је запаљена и све њене драгоцјености, осим икона, које је прије паљења храма успио извући данас већ покојни фра Марко Гело, фрањевац из Лијевна, које је послије рата иконе предао Епархији бихаћко-петровачкој, а које се данас чувају у Манастиру Рмњу. Ових дана биће пренесене поново сада већ у манастир Врбицу (ако Бог да).
Видјети
уредиРеференце
уреди- ^ „Слика цркве, Епархија бихаћко-петровачка”. Архивирано из оригинала 11. 03. 2007. г. Приступљено 08. 11. 2006.
- ^ [[1]]
Спољашње везе
уреди- Вест о посети епископа бихаћко-петровачког храму
- [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (31. октобар 2020)
- Манастир Врбица на сред Лијевљанског поља Архивирано на сајту Wayback Machine (20. март 2017)
- [3]
- [4]
- СЛОГА ГРАДИ ПУТЕВЕ ДО ЛИВАЊСКИХ СВЕТИЊА: Срби из југозападне Босне не дозвољавају да се затру вековна обележја нашег народа у том крају („Вечерње новости”, 30. април 2023)