Црква Светог Николе у Рамаћи
Црква Светог Николе Мирликијског у Рамаћи, налази се на падинама Рудника, 25 km западно од Крагујевца и припада Епархији жичкој Српске православне цркве.[1] Подигли су је крајем 14. века (између 1389. и 1395) непознати ктитори (свештеник са сином и братом), а кнегиња Милица га је 1395. године приложила светогорском манастиру Светог Пантелејмона.
Црква Светог Николе | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Рамаћа |
Општина | Општина Страгари |
Држава | Србија |
Врста споменика | црква |
Време настанка | 14. век |
Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Крагујевац |
Радови на откривању и заштити живописа у унутрашњости цркве су изведени у периоду од 1956. до 1958. године, а црква у Рамаћи се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја[2].
Архитектура
уредиМанастирска црква је релативно мала грађевина једнобродне основе са, споља, осмостраном куполом и дрвеним нартексом који је дозидан у 19. веку. Њена спољашњост је омалтерисана, без, за тада доминантни Моравски стил очекиваних, украса, осим пиластара који одговарају онима у њеној унутрашњости.
Живопис
уредиЖивопис у цркви је настао 1392. или почетком 1393. године[3] и веома оштећен[2], али се и поред тога види да је веома занимљивог иконографског програма[2]. Ктиторска композиција се налази на јужном зиду и сачињавају је свештеник у белом, његов брат и син који приносе цркву (њен модел држе свештеник и брат) светом Николи. Поред њих, на западном зиду су били насликани тадашњи владар Србије, кнез Стефан Лазаревић (кнез 1389—1402, деспот 1402—1427) и један патријарх[3] (можда Спиридон (1379—1389)[3]), док се фигуре мушкарца и жене двојако тумаче, или као непосредни суверен ктитора, господар Рудничког краја војвода Никола Зојић са супругом Видославом[2] или као кнез Лазар и кнегиња Милица[3].
У средишњем делу цркве, насликани су Страдања Христова, сцене из живота Богородице и светог Николе, Велики празници, као и каменовање светог првомученика Стефана, док су у другој зони (изнад стојећих фигура у првој) приказани попрсја светаца у медаљонима. Причешће апостола, Богородица са анђелима, Поворка анђела и Поклоњење архијереја Христу насликано је у олтарском делу цркве, док су у куполи представљени библијски пророци и Небеска литургија.
Галерија
уреди-
Ктиторска композиција
-
Црква Светог Николе
-
Црква Светог Николе
-
Црква Светог Николе
-
Црква Светог Николе
-
Црква Светог Николе
-
Црква Светог Николе
-
Црква Светог Николе
-
Црква Светог Николе
-
Црква Светог Николе
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ „Архијерејско намесништво гружанско”. Епархија жичка. Приступљено 21. 8. 2019.
- ^ а б в г „Црква светог Николе — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Рамаћа, црква светог Николе”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126. - ^ а б в г Радојчић, Светозар (1996). Портрети српских владара у средњем веку (фототипско издање оригинала из 1934. године са допунама). Београд. ISBN 86-80879-07-X.