Црква Богородице Пречисте
Црква Богородице Пречисте или Мала црква су рушевине и темељни остаци цркве, као дела комплекса манастира познатог као Митрополија. Комплекс се налази на излазу из Горњачке клисуре и стотинак метара од Велике цркве на мањем вештачки заравњеном платоу изнад Млаве. Црква и читав плато археолошки су истраживани од 1976. до 1981. године, а упоредо су рађени конзерваторско-рестаураторски радови на њеној заштити и презентацији.[1]
| Црква Богородице Пречисте | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Ждрело |
| Општина | Петровац на Млави |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | рушевине манастира |
| Време настанка | крај 14. века |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево |
Сама црква и цео комплекс представљају непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.
Манастирска црква
уредиОснова цркве је једнобројна са олтарском апсидом на истоку, споља тространом, а изнутра полукружном и дозиданом припратом на западу. Дужина цркве је 9,7m, а ширина 6,7m. Зидови су очувани до 1,6m висине, зидани су од тесаних квадера сиге, њихова дебљина је 0,7-0,93m. На зидовима су пронађени очувани делови живописа, а у наосу цркве четири надгробне плоче са натписима испод којих су били сахрањени ктитори Илија и Теодора, њихово двоје малолетне деце, затим Угљеша Десилалић, војвода деспота Стефана и Вука Лазаревића, Стефан Коувет, син челника деспота Стефана Вука Коувета, Вук Угљешић и његов син Стефан Угљешић. Овај породични маузолеј владара средњовековног Ждрела од изузетног је значаја за историјску науку јер је открио до тада непознате властелинске породице као и то да су двојица мушкараца из ових породица имала висок положај код деспота Стефана.[2]
На основу резултата истраживања, црква је трајала најмање 120 година, односно од двадесетих година 14. века до 1452. године, када је обављен последњи укоп.
Референце
уреди- ^ „ОСТАЦИ МАНАСТИРА МИТРОПОЛИЈА И БЛАГОВЕШТЕЊЕ”. Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево. Приступљено 27. 1. 2022.
- ^ „Црква Богородице Пречисте”. Завичајни музеј Хомоља. Архивирано из оригинала 27. 01. 2022. г. Приступљено 27. 1. 2022.
Литература
уреди- Радовановић, Дејан М. [ttps://www.scribd.com/document/445247011/Dejan-M-Radovanovic-Arheoloska-Nalazista-Sa-Sakralnim-Sadrzajem-Na-Podrucju-Podunavskog-i-Branicevskog-Okruga Arheoloska Nalazista Sa Sakralnim Sadrzajem Na Podrucju Podunavskog I Branicevskog okruga]. стр. 245-246. Приступљено 27. 1. 2022.
Спољашње везе
уреди- „Манастир Благовештење — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Горњачка клисура, Митрополија, Благовештење и пећинска испосница”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126.
