Циборијум
Циборијум (грч. κιβώριον) је елемент ранохришћанске архитектуре, који представља посебну надстрешницу у базилици (или другој цркви), која је постављена изнад часне трпезе, коју штити. Због тога је симбол неба.[1] Понекад се циборијум назива и балдахин.
-
Црква Св. Петра у Риму
-
Регенсбуршка катедрала у Немачкој
-
Санта Марија Асунта у Италији
-
Ст. Амброђо у Милану
-
Сан Паоло Фуори ле Мура у Риму
-
Катедрала у Сијени
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Ђ. Бошковић (1962) Архитектура средњег века, Народна књига, Београд