Цер (дрво)

Цер (лат. Quercus cerris) је врста високог листопадног дрвета из рода храстова. Међу локалним становништвом некада се за ово дрво може чути и назив грм, али га не треба мешати са храстом лужњаком.

Цер
грана са листовима
Научна класификација
Царство:	Plantae
Тип:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Fagales
Породица:	Fagaceae
Род:	Quercus
Секција:	Quercus
Врста:	Q. cerris
Биномно име
Quercus cerris L.
Распрострањеност цера
Синоними
Списак Cerris australis Raf. Cerris austriaca (Willd.) Raf. Cerris crinita (Lam.) Raf. Cerris paliphleos Raf. Quercus aegilops Scop. Quercus ambrozyana Simonk. Quercus asplenifolia A.DC. Quercus austriaca Willd. Quercus cana Steud. Quercus crinita Lam. Quercus crispa Steud. Quercus echinata Salisb. 1864 not Lam. 1779 Quercus frondosa Mill. Quercus frondosa Steud. Quercus haliphlaeos Lam. Quercus heterophylla A.DC. Quercus nicotrae Lojac. Quercus pseudocerris Boiss. Quercus ragnal Lodd. ex Loudon Quercus raynal K.Koch Quercus recurvisquamosa St.-Lag. Quercus secondatii Steud. Quercus thracica Stef. & Nedjalkov Quercus tournefortii Willd. Quercus tukhtensis Czeczott Quercus variegata Lodd. ex Steud.

Заштићено природно добро "Здравињски цер запис" у месту Здравиње код Прокупља

Распрострањеност

Цер је јужноевропско и западноазијско дрво. Ареал му се од Шпаније и Француске (где је редак) на западу, преко Апенинског и Балканског полуострва, до мале Азије и Сирије на истоку. На север се протеже до јужне Швајцарске и Аустрије, а најсеверније до Моравске.

Цер у Србији

Код нас се Цер јавља у већем броју ксеротермних и мезотермних шума, најчешће у заједници са сладуном. Чест је и у изданачким шумама источне Србије.

Изглед

Цер је дуговечна врста и може доживети 200 година. Достиже висину од 30-35 м и дебљину дебла од 1,3 м. Рано се развија дебела мртва кора која је тамносива, скоро црна, са дубоким уздужним пукотинама црвеним на дну и ретким и уским попречним. Младе гранчице маљаве, угласте, зеленкастосиве.

Крошња је густа, тамна, широкочуњастог облика. Пупољци су доста ситни са бројним ситним, уско језичастим листићима при основи, дугим 2 цм и карактеристичним за цер. Листови су појединачни, наизменично распоређени. Варијабилног су облика, обично дуги 8-14 цм и широки до 8 цм, са 7-8 пари режњева целог или неправилно назубљеног обода. Одрастао лист је нежно кожаст, с лица сјајан, интензивне зелене боје, с наличја светлији и благо маљав, нарочито око нерава. Петељка је дуга 0,5-2,5 цм. Листа нешто касније од лужњака, крајем априла и током маја. Листови остају на гранама до касно у јесен.

Цветови су једнополни, мушки скупљени у дуге ресе, а женски појединачни или у групама по 2-5, на кратким дршкама. Цвета истовремено са листањем.

Плод је жир, дуг око 4 цм и широк око 2 цм, при врху нешто спљоштен, површине ситно избраздане по дужини. До 1/3 или 1/2 покривен је купулом. Купула је покривена кожастим стипулама (шубараста).

• 
  Дубоке пукотине коре, црвене на дну
• 
  Карактеристични пупољци
• 
  Кожасти листови
• 
  Жир са "шубарастом" купулом

Станиште

Цер је претежно ксеротермна врста, прилагођен субмедитеранској и умерено континенталној клими југоисточне Европе. Највише му одговарају дубља, доста сува земљишта слабо киселе реакције. Светлољубива је врста. У висину се пење више од сладуна, али више од китњака. Има добру изданачку снагу и чест је у изданачким шумама.

Употреба

Карактеристична црвенкаста боја церовине

Дрво цера је једричаво, бељика широка, прстенови прираста маркантни, и прстенасто порозни, зона касног дрвета тамнија. Бељика рђастожута, срчевина црвенкасто смеђа. Густина церовог дрвета, у сировом стању влажности, износи 1020, при 15% влажности 823, а у апсолутно сувом стању 781 кг/м3. Дрво је тврдо и тешко се цепа. Средње је еластично. Мање је трајно и квалитетно од дрвета других врста храстова, китњака, лужњака и сладуна. Техничка својства церовине су неповољна, па се употребљава у мањој мери за грађење у води, у бродоградњи, за железничке прагове, паркете, дужице, даске за сандуке и сл. Међутим, дрво цера се, због велике топлотне моћи, посебно цени као огревно дрво.

"Жирење" свиња.

Познато је да је у доба владавине Кнеза Милоша Обреновића тзв. "жирење свиња" био један од најчешћих начина екстензивног това свиња у Србији, у храстовим и буковим шумама. Данас је оваква врста исхране нарочито популарна у органској пољопривреди.

Храстов жир употребљавао се и у људској исхрани од најдавнијих времена. Утврђено је да су се жирови лужњака и китњака користили у исхрани још у неолиту. Жир многих врста храстова, па тако и цера, богат је скробом, шећером, беланчевинама, мастима, смолом и танином. Јестивост жирова зависи управо од садржаја танина у њима. Велики садржај танина резултира горким укусом плодова и ограничава њихову употребу у људској исхрани. Цер спада у врсте чији жир има мали садржај танина, а доста скроба. Жир и данас користе у исхрани поборници природне исхране, а може се користити печен попут питомог кестена, као пире, самлевен у брашно као додатак хлебу или пржен и млевен као замена за кафу. У Немачкој је и данас познат израз "жирова кафа" (Eichelkaffe).

Осим жирова и други делови цера садрже знатну количину танина, који се од давнине употребљава за штављење коже.

Значај у озелењавању

Описано је више декоративних форми, а најчешће се гаје:

• Quercus cerris ’Ambrozyana’ - жбун или ниже дрво са сивкасто длакавим гранчицама и полузимзеленим листовима, мањим него код типичне форме,
• Quercus cerris ’Laciniata’ - листови перасто дељени,
• Quercus cerris ’Pendula’ - Гране повијене према земљи, листови перасто урезани.

Види још

• Храст
• Лужњак
• Китњак
• Сладун
• Дрво (материјал)
• Жир

Литература

• Вукићевић, Емилија (2005). Декоративна дендрологија (2 изд.). Београд: Привредно финансијски водич. стр. 272—304. 
• Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: August Cesarec. стр. 83—85. 
• Šumarska enciklopedija. 1, A-Kos. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske. 1959. стр. 79. 
• Lanzara, Paola (1982). Drveće. Zagreb: Mladinska kwiga. 

Спољашње везе

• Cer - Quercus cerris - Приступљено 1. 2. 2016.
• Grijanje na drva - kako povećati energetsku iskoristivost drveta - Приступљено 1. 2. 2016.
• Јокић, Добринка; Николић, Владимир (2012). „СТАБЛА-ЗАПИСИ”. Јутро.