Центар за оснаживање свих који су преживели експлоатацију и трговину људима
Центар за оснаживање свих који су преживели експлоатацију и трговину људима (енгл. Centre to Empower All Survivors of Exploitation and Trafficking) је непрофитна организација у Едмонтону, Алберта, Канада.[1][2][3]
| Центар за оснаживање свих који су преживели експлоатацију и трговину људима | |
|---|---|
| Датум оснивања | 1997. (P.A.A.F.E.) 2011. (преименована) |
| Тип | непрофитна добротворна организација |
| Локација | Канада |
| Седиште | Едмонтон |
| Службени језици | енглески |
| Веб-сајт | C.E.A.S.E. |
Историјат
уредиЕдмонтон је почетком 1990-их формирао организацију Заједница за контролисану проституцију, која је касније преименована у Заједницу за промену проституције.[4] Због широко распрострањене проституције у едмонтонским насељима шеф полиције је 1992. прогласио „годином Џона“. Градоначелница Јан Рајмер и шеф полиције су касније покренули Акциону групу за проституцију и Саветодавни одбор за сигурније градове. У то време, неколико улица у Едмонтону је претворено у једносмерне у покушају да се ограничи кружење возила.[5][6]
Године 1997. је основана Фондација за подизање свести о проституцији и акцији из Едмонтона, која је касније преименована у Центар за окончање сваке сексуалне експлоатације. Од 2011. носи данашњи назив Центар за оснаживање свих који су преживели експлоатацију и трговину људима. Кејт Квин је извршна директорка Центра.[7][8][9][10][11]
Програми
уредиГодине 1996. је Едмонт покренуо Програм за преступнике проституције, данашњи назив „СТОП: Програм за преступнике у вези са сексуалном трговином”. Центар за оснаживање свих који су преживели експлоатацију и трговину људима координира програм за преступнике у вези са сексуалном трговином и управља средствима генерисаним програмом.[12]
Садржи услуге излечења од трауме, вршњачку подршку, едукацију, обезбеђивање стабилности прихода преживелих и сведочење на суду против преступника.[13]
Сваке године организује церемонију којом одаје признање мушкарцима који показују узорно вођство у циљу окончања родне дискриминације и насиља. Неки од добитници награду су Марк Хајсер Виренга 2014. и Амарјет Сохи 2015. године.[14][15]
Референце
уреди- ^ Berlatsky, Noah (2014). „Organizations to Contact”. Sexual Violence. New York City: Greenhaven Press. стр. 189. ISBN 978-0737769159.
- ^ Cowan, Pamela (13. 2. 2012). „Breaking Cycle of Pain”. The Regina Leader-Post. стр. A1.
- ^ „Centre to End All Sexual Exploitation | Edmonton Examiner”. 2015-05-20. Архивирано из оригинала 2015-05-20. г. Приступљено 2020-09-27.
- ^ Cowan, Pamela (19. 2. 2012). „Working Together For Positive Change”. The Regina Sun. стр. 21.
- ^ „Our History”. C.E.A.S.E. Архивирано из оригинала 24. 09. 2020. г. Приступљено 2020-07-14.
- ^ Cook, Dustin (30. 1. 2020). „Coucillors Hold Off On Adopting Task Force For Human Trafficking”. The Calgary Herald. стр. A14.
- ^ Kent, Gordon (22. 9. 2011). „Edmonton Weighs Rules For Escorts”. The Calgary Herald. стр. A8.
- ^ „Sex consumers fuel human trafficking | Canada | News | London Free Press”. 2011-03-12. Архивирано из оригинала 2011-03-12. г. Приступљено 2020-09-27.
- ^ „Massage Regulations Approved by Council Committee”. CBC News. 21. 9. 2011.
- ^ „Sex offender on the loose | Canada | News | London Free Press”. 2012-08-27. Архивирано из оригинала 2012-08-27. г. Приступљено 2020-09-27.
- ^ „About”. www.ceasenow.org (на језику: енглески). Приступљено 21. 8. 2024.
- ^ Browne, Rachel (21. 3. 2014). „Unprotected Text”. The National Post. стр. A3.
- ^ „CEASE | Centre to End All Sexual Exploitation” (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-18.
- ^ „2014 Men of Honour Recipients”. www.ceasenow.org. 2014. Архивирано из оригинала 2020-08-03. г. Приступљено 2020-05-31.
- ^ „2015 Cease Men of Honour”.
