Хунг-ву (династија Минг)

Цар Хунг-ву
Цар Хунг-ву
	Цар Хунг-ву
Лични подаци
Пуно име	Џу Јуен Џанг
Датум рођења	21. октобар 1328.
Место рођења	Fengyang County,
Датум смрти	24. јун 1398. (69 год.)
Место смрти	Нанкинг, Кинеско царство
Гроб	Брдо Сјаолинг
Породица
Супружник	25 супруга
Потомство	Zhu Biao, Zhu Shuang, Zhu Gang, Zhu Su, Zhu Fu, Yongle Emperor, Zhu Zhen, Zhu Zi, Zhu Ji, Zhu Tan, [[Zhu Chun, Zhu Bo, Zhu Gui, Zhu Ying, Zhu Zhi, Zhu Zhan, Zhu Quan, Zhu Pian, Zhu Hui, Zhu Song, Zhu Mo, Zhu Ying, Zhu Jing, Zhu Dong, Zhu Yi, Zhu Nan, Princess Linan, Princess Ningguo, Princess Chongning, Princess Anqing, Princess Runing, Princess Huaiqing, Princess Daming, Princess Fuqing, Princess Shouchun, Princess Nankang, Princess Yongjia, Princess Hanshan, Princess Ruyang, Princess Baoqing, Mu Ying]]
Родитељи	Џу Уси; Ма
Династија	Династија Минг
Кинески цар
Период	1368. - 1398.
Претходник	Цар Хуи-цунг из династије Јуен
Наследник	Цар Ђијен-вен из династије Минг

Цар Хунг-ву из династије Минг (Hóngwǔ (洪武)) (1328 - 1398), био је кинески цар (1368 - 1398) из династије Минг и оснивач ове династије. Био је син сељака Џу Усија и његове супруге Ма. Његовов постхумно име је Гао (高帝 (Gāodì)), његово храмовно име Таи-цу (太祖 (Tàizǔ)), а његово лично име Џу Јуен Џанг (朱元璋 (Zhū Yuánzhāng)).

Био је попустљив према својој деци.

Младост

Припадао је покрету против монголске окупације, али он је сломљен 1344. године, али када је отпор сломљен и када се цар Хуи-цунг из династије Јуен, обрачунао са побуњеницима, побуна је још више узела маха. Побуна се 1352. године, проширила кроз регионе Јангсу и Анхуи. Ова армија Турбана (紅巾軍). Џу Јуен Џанг је био одличан војник, па му је поверен напад на Чуџоу и Хезхоу. Вођа Турбана, Хан Лин'ер (韓林兒) га је потом поставио за своју леву руку.

Године 1356. освојио је Јикинг и дао му име Јингтиан (應天) и добио титулу војводе. Џу је потом за своје саветнике изабрао фенг Гуојонга (馮國用), генг Гуоченга (馮國勝), Ли Чанчанга (李善長), Ђин Конглонга (秦從龍), Сонг Лијана (宋濂) и Лиу Јиа (劉基). Турбани су се само борили на југу.

Краљ

Џу Јуен Џанг је наредио Џу Ченгу да ојача бедеме Јингтијана и залихе житарица, са намером да се прогласи за краља. Хан Лин'ер га је потом унапредио, именовао га за саветника и дао му још неке територије. Када се припремио за војни изазов, турбани су заточили Хан Лин'ера у Чузхоу, после битке код језера Бојанг (鄱陽湖). Године 1365. Џу Јуен Џанг се прогласио за краља краљевства Ву. Две године касније, он је прогласио рат против турбана и ослободио је Хан Лин'ера, после освајања Анфенга и Чуџоуа. Потом је Џу Јуан Џанг постао вођа побуњеника. Због могуће узурпације Хан Лин'ер је 1367. године удављен у реци Јангцег-јангу. Други ивори пак говоре да га је отровао.

Џу Јуен Џангу су се противили Џанг Шиченг, фанг Гуоџен и Чен Јудинг, али они су побеђени и заробљени 1367. године.

Цар

Долазак на престо

Пред крај 1367. године, Џу Јуен Џанг се прогласио се за првог цара династије Минг. Цар Хуи-цунг се повукао тек лета 1368. године на север у Шангду.

Месец дана касније Џу Јуен Џанг је освојио престолницу Јуана, Канбалик. Динстија Јуан је била угашена, али је Џу Јуен Џангу требало четрнаест године да освоји остатак Кине. Освајање је завршено 1382. године, када је 1382. Басалаварми (把匝剌瓦爾密), принц Лијанг (梁王) и владар Јунана, последњи Монголски владар на кинеском подручју, извршио је самоубиство.

Реформе

Владавину цара Хунг-вуа карактерише погоршање правосуђа и стриктна контрола чиновништва које често резултирало крвавим обрачунима са укупним бројем вероватно 30.000 жртава. Због неповерења према својим поданицима Хунг-ву је образовао гарду евнуха (錦衣衛), чији део је шпијунирао судске званичнике. У циљу јачања централне власти је укинуо дужност саветника, али је основао министарство правде (刑部) са три правосудне функције. У покраинама је, међутим основао гувернерат (承宣布政使司), као и покрајинске комисије за надзор (提刑按察使司), и регионалне војне комисије (都指揮使司). Са овом финансијским мерама, судским и војним управама свака покрајина се боље контролисала, јер су ове институције морале да одвојено извештавају цару, а покрајински секретаријати су лишени власти. Војни гарнизони (衛所) су повећани у свим провинцијама, а посебно у критичним пограничним регионима на северу. Главна војна команда (大都督府) је укинута, а уместо тога, је доведено пет главних војних лидера (五軍都督府). Највишу команду у случају рата имао је цар, а генерали су само добијали печате током рата, али су касније морали да их врате. С друге стране, он је такође подржао реконструкцију привреде, награђивао је отварање нових поља, створио је војне колоније (屯田) и бринуо за водовод. Борио се против нелегалног стицања земљишта од стране богатих У селима су основане земљорадничке задруге и систем пореских капетана. Сељацима није било дозвољено да слободно напусте свој завичај и да се населе на другом месту.

Смрт и сахрана

Хуанг-ву је умро 1398. године, а сахрањен је у гробници брду Сјаолинг (明孝陵) источно од Нањинга. Наследио га је унук Џу Јин-вен (朱允炆 (Zhū Yǔnwén)), који је узео име Ђијен-вен (Jiànwén (建文)) (владао 1398-1402), син Хуанг-вуовог најстаријег сина, Џу Бијаоа (朱標) († 1392).

Референце

THEOBALD, Ulrich. Chinaknowledge - a universal guide for China studies [online]. [cit. 2011-01-16]. Kapitola Chinese History - Yuan Dynasty 元朝 (1206/79-1368) event history. The End of Mongol Rule. [dále jen Theobald]. Dostupné online. (anglicky)