Хртић је насељено мјесто у општини Двор, у Банији, Сисачко-мославачка жупанија, Хрватска.

Хртић
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаСисачко-мославачка
ОпштинаДвор
ОбластБанија
Становништво
 — 2011.112
Географске карактеристике
Координате45° 05′ 21″ С; 16° 21′ 45″ И / 45.089047405923424° С; 16.36248322537986° И / 45.089047405923424; 16.36248322537986
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина195 m
Хртић на карти Хрватске
Хртић
Хртић
Хртић на карти Хрватске
Хртић на карти Сисачко-мославачке жупаније
Хртић
Хртић
Хртић на карти Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број44440 Двор
Позивни број+385 44

Историја

уреди

Село Хртић је највише страдало за време Другог светског рата када је од стране усташа и Немаца, паљено и пљачкано неколико пута. Доста становника овог малог банијског села је било у партизанима. Два позната партизана са Хртића су Сава Гајић, командант Петог дворског батаљона и Урош Слијепчевић, који је био политички комесар Шеснаесте банијске бригаде.[1] Хртић је ослобођен 1. маја 1945. године, када је и сам Двор ослобођен.

Хртић се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини (РСК).

Становништво

уреди

На попису становништва 2011. године, Хртић је имао 112 становника.[2]

Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 250 237 304 358
Југословени 6 28
Хрвати 2 5 3 6
остали и непознато 2 1 1
Укупно 260 271 308 364
Демографија[3]
Година Становника
1961. 364
1971. 308
1981. 271
1991. 260
2001. 106
2011. 112

Попис 1991.

уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Хртић је имало 260 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
250 96,15%
Југословени
  
6 2,30%
Хрвати
  
2 0,76%
непознато
  
2 0,76%
укупно: 260

На Хртићу су живеле следеће породице: Кладари, Гајићи, Томашевићи, Гаћеше, Слијепчевићи, Месари, Тадићи, Татићи, Цветковићи и Ивановићи.

У овом селу је живео већински број Срба до 7. августа 1995. године, а данас у овом селу живи претежно старо српско становништво које има у просеку од педесет до осамдесет година.

Референце

уреди
  1. ^ „I N M E M O R I A M — UROŠ SLIJEPČEVIĆ”. Banija Online (на језику: српски). Приступљено 2020-05-18. 
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 23. 11. 2013. 
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.