Хронологија ДФЈ и КПЈ новембар 1945.
Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Демократској Федеративној Југославији (ДФЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току новембра месеца 1945. године.
.svg)
| ← октобар | Хронологија ДФЈ и КПЈ током 1945. године | децембар → | |||||||||||||||||||||||||||
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
11. новембар
уреди- На територији читаве Југославије одржани избори за Уставотворну скупштину. Бирачко право имали су сви грађани са навршених 18 година без обзира на пол (ово су били први избори у Југославији у којем су учествовале и жене), расу, вероисповест, степен образовања и место становања. Из бирачких спискова претходно су били избрисани сарадници окупатора (према процени избрисано је око 2,3% бирача). Пошто су се политичке партије груписане у тзв. „Удружење опозиционих странака“ одлучиле на бојкот избора, на изборима је учествовала само листа Народног фронта Југославије, чији носилац је био Јосип Броз Тито. Гласање је вршено тако што су се бирачи опредељивали (убацивањем гумене куглице) између кутије Народног фронта и кутије без листе тзв. „ћораве кутије“.[1]
- На територији Босне и Херцеговине, упоредо са одржавањем избори за Уставотворну скупштину ДФЈ, одржани су и избори за Уставотворну скупштину Босне и Херцеговине. На овим изборима листа Народног фронта БиХ добила је 1.059.839 (93,84%), а кутија без листе 69.031 (6,16%) гласова.[1]
23. новембар
уреди- Савезна изборна комисија објавила резултате избора за Уставотворну скупштину ДФЈ, одржаних 11. новембра, према којима је од 8.383.455 гласача на изборе изашло 7.432.469 (88,66%). Листа Народног фронта Југославије добила је 6.725.047 (90,48%), а „кутија без листе“ 707.422 (9,52%) гласова.[1]
29. новембар
уреди- У Београду одржана прва заједничка седница оба дома Уставотворне скупштине — Савезне скупштине и Скупштине народа, на којем је усвојена „Декларација о проглашењу Федеративне Народне Републике Југославије“ (ФНРЈ), којом је нова држава дефинисана као савезна народна држава републиканског облика, заједница равноправних народа који су слободно изразили своју вољу да остану уједињени у Југославији. Овом одлуком Југославија је престала да буде монархија и постала федерална република, а краљ Петар II и династија Карађорђевића лишени су свих права.[1]
Референце
уреди- ^ а б в г Hronologija 3 1980, стр. 19.
Литература
уреди- Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479
- Модерна српска држава 1804-2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004. COBISS.SR 119075084
