Хрвоје Хорват
Хрвоје Хорват (Бјеловар, 22. мај 1946) бивши је југословенски и хрватски рукометаш, након завршетка играчке каријере радио као рукометни тренер.
| Хрвоје Хорват | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Надимак | Цвеба | ||
| Датум рођења | 22. мај 1946. | ||
| Место рођења | Бјеловар, ФНР Југославија | ||
| Држављанство | СФРЈ | ||
| Информације о каријери | |||
| Позиција | бек | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 1962—1979 1979—1980 1980—1983 |
Партизан Бјеловар Милбертсхофен МТСВ Швабинг | ||
| Репрезентативна каријера | |||
 Југославија | |||
Биографија
уредиРођен је 22. маја 1946. године у Бјеловару.[1] Рукомет је почео да игра врло рано, а са петнаест година играо је у првом тиму бјеловарског Партизана. Био је стандардни играч Партизана, за који је играо све до 1979. године. Са клубом је освојио чак седам титула првака Југославије и једну титулу првака Европе. У финалу Купа шампиона су победили чувени Гумерсбах из Западне Немачке са пет голова разлике.[2] У каријери је још играо за немачке клубове Милбертсхофен и МТСВ Швабинг.[3]
Био је дугогодишњи члан сениорске рукометне репрезентације Југославије. Први пут је позван у државни тим 28. августа 1964. године. Прву утакмицу је одиграо на „Кохаз купу” против репрезентације Румуније тадашњих светских првака и постигао три гола. Наступао је за репрезентацију два пута на Олимпијским играма, у Минхену 1972. и Монтреалу 1976. године када је Хорват носио заставу Југославије на церемонији отварања Летњих олимпијских игара 1976.[1] Круну играчке каријере доживео је на Олимпијским играма 1972. године у Минхену, где је освојио златну медаљу.[4] Са репрезентацијом је још освојио две бронзане медаље на Светским првенствима и то 1970. у Француској и 1974. у Источној Немачкој. Хорват је рекордер по броју наступа за рукометну репрезентацију Југославије — 231 наступ и трећи стрелац репрезентације са 621 поготком.[5]
Након завршетка играчке каријере, постао је рукометни тренер. Углавном је водио немачке рукометне клубове. Био је ожењен Дуњом Хорват.[6] Има троје деце, две кћерке Јасенку и Вању и сина Хрвоја.[7]
Успеси
уреди- Играч
- Југославија
- медаље
- злато Олимпијске игре 1972. Минхен.
- бронза 1970. Француска.
- бронза 1974. Источна Немачка.
- Партизан Бјеловар
- Прва лига Југославије (7): 1966/67, 1967/68, 1969/70, 1970/71, 1971/72, 1976/77, 1978/79.
- Куп европских шампиона
- Победник (1): 1971/72.
- Финале (1): 1972/73.
- Тренер
- ХСЦ 2000 Кобург
- Друга Бундеслига (1): 2006/07.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б „Hrvoje Horvat – Biographical information”. olympedia.org. 14. 11. 2020. Приступљено 14. 11. 2020.
- ^ „Danas je 45 godina kako je Bjelovar bio ponosan na svoj Partizan”. zvono.eu. 19. 2. 2017. Приступљено 14. 11. 2020.
- ^ „Hrvoje Horvat im Munzinger-Archiv”. munzinger.de. 14. 11. 2020. Приступљено 14. 11. 2020.
- ^ „Olimpijska zlata: Dominacija rukometaša u Minhenu”. strategija.org. 14. 11. 2020. Приступљено 14. 11. 2020.
- ^ „Hrvoje Horvat: Legendarni igrač Partizana iz Bjelovara”. sportske.jutarnji.hr. 21. 3. 2017. Приступљено 14. 11. 2020.
- ^ „A TREBAO JE TO BITI SRETAN DAN ZA CIJELU OBITELJ... VANJA HORVAT OKRIVA NAM PRIČU KOJA SLAMA SRCE”. gloria.hr. 10. 3. 2018. Приступљено 14. 11. 2020.
- ^ „Bezgranična privrženost Hrvoja Horvata bolesnoj supruzi”. Al Džazira. 7. 1. 2018. Приступљено 14. 11. 2020.
Спољашње везе
уреди- Хрвоје Хорват на сајту Olympedia.org
- Хрвоје Хорват на сајту Међународног олимпијског комитета
