Хотентоти
Хотентоти или Којкоји је заједнички назив за којсанске етничке групе сродне Бушманима, које су представљале или представљају домородачко становништво у југозападним дијеловима Африке. Док су племена Хотентота традиционално номадски сточари, сродна племена Бушмана су традиционално ловци-сакупљачи.
Име
уредиИзраз Хотентот је у посљедње вријеме стекао пежоративно значење, јер се сматра како долази од хотентот, ријечи за муцавце у сјеверним дијалектима холандског језика којим су били говорили холандски досељеници у 17. вијеку. Тим изразом су се настојали описати којсански језици који у себи садржавају кликтаје као средство комуникације.
Начин живота
уредиШто због инвазије Банту народа на југ Африке око 1000. године, што због касније европске колонијалне експанзије, већина Хотентота је била присиљена напустити номадски начин живота, а с временом се и стопити с другим афричким народима. У 17. веку, у доба оснивања холандске колоније Кејп, Хотентоти су узгајали велика крда говеда расе Нгуни, а традиционални начин живота и номадско сточарство су у највећој мери напустили у 19. и 20. веку.[1]
Племена
уредиДва највећа хотентотска племена су племе Нама из Намибије, Боцване и Јужноафричке републике и племе Дамара из Намибије. Процењује се да Нама и Дамара укупно има око 300.000,[2] народ Дамара је бројнији и њихов број је процењен на око 182.487,[3] док је број Нама око 130.349.
Грикве су етничка група мешаног порекла (пре свега хотентотско-холандског), која насељава Јужноафричку републику. Сматрају се за једне од Обојених. Свој етнички идентитет су развили у 19. веку, а област коју насељавају назива се Грикваленд. У Намибији су им сродни Бастери, група такође хотентотско-холандског мешаног порекла која насељава околину града Рехобот у централном делу земље, тик јужно од Виндхука. Имају своје посебно обичајно право, као и изабраног вођу.
Језици
уредиХотентоти или Којкоји укључују говорнике којкој гране централнокојсанских језика. Док сродни Бушмани укључују говорнике чу-кве гране централнокојсанских језика, али и говорнике севернокојсанских језика и јужнокојсанских језика.
Извори
уреди- ^ Richards, John F. (2003). „8: Wildlife and Livestock in South Africa”. The Unending Frontier: An Environmental History of the Early Modern World. California World History Library. 1. Berkeley, California: University of California Press. стр. 296. ISBN 9780520939356. Приступљено 17. 11. 2016.
- ^ Brenzinger, Matthias (2011) "The twelve modern Khoisan languages." In Witzlack-Makarevich & Ernszt (eds.), Khoisan languages and linguistics: proceedings of the 3rd International Symposium, Riezlern / Kleinwalsertal (Research in Khoisan Studies 29). Cologne: Rüdiger Köppe Verlag.
- ^ „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 04. 2020. г. Приступљено 2. 6. 2018.
