Хлоховец

За друге употребе, погледајте Хлоховец (вишезначна одредница).

Хлоговец (слч. Hlohovec, мађ. Galgóc) град је на југозападу Словачке у Трнавском крају на обали реке Вах. Глоговец има 20.274 становника.

Хлоховец Hlohovec
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Словачка
Крај	Трнавски
Округ	Хлоховец
Регија	Доње Поважје
Становништво
Становништво	‍
— 2023	19.774
— густина	309,77 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	48° 26′ 00″ С; 17° 48′ 12″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	146 m
Површина	64,19 km2
Хлоховец Хлоховец на карти Словачке
Остали подаци
Градоначелник	Ivan Baranovič
Поштански број	920 01
Позивни број	+421-33
Регистарска ознака	HC
Веб-сајт
Званични веб-сајт }

Хлоговец се налази између градова Трнава и Нитра у близини бање Пијешћани.

Историја

Први писани докази о постојању овог места су из 1113, када је у тзв. Другој Зоборској повељи поменут град Галгоц. Статус града је добио 1362. Османска војска је 1663. освојила град и као ејалет Холок, припојила га санџаку Ујвар (Нове Замке). Аустријска војска је повратила град 1685.

Ранији називи за Хлоговец су били на немачком Фрајштад (Freistadt), Фраштак (Frašták) на словачком и Галгоц (Galgóc) на мађарском. Глоговец се често назива и град ружа (mesto ruží)

Хлоговец је данас регионални центар познат по фармацеутској индустрији. Садашњи градоначелник града је Јан Длхополчек.

Знаменитости

• 
  Замак Хлоговец
• 
  Трг светог Михаила

• 
  Катедрала светог Михаила
• 
  Парк у околини замка

Главна знаменитост града је замак изграђен у барокном стилу 1720. Изграђен је на месту претходне словенске насеобине и средњовековног утврђења. У оквиру замка налази се Ампир позориште основано 1802. у ком је наступао и Лудвиг ван Бетовен на шта подсећа биста постављена испред зграде позоришта, школа јахања основана у 18. веку и барокни баштенски павиљон.

На тргу светог Михаила налази се катедрала изграђена у готском стилу са богато украшеном портом. Поред ње се налази капела свете Ане из 18. века. На северном ободу градског језгра налази се франњевачка црква и манастир саграђени 1492. Део манастирског имања данас заузима Музеј народне историје и географије.

Парк око замка са језером и француским терасама је веома посећен између осталог због великог броја ретких врста дрвета посебно горског јавора Acer pseudoplatanus.

Становништво

Према попису из 2021. у граду је живело 20.556 становника. Од тога 92,21% су били Словаци, 0,12% Роми и 0,38% Чеси. Католици су чинили 60,69% становништва, атеисти 26,07% и 2,18% Лутеранци.

Градови побратими

• - Де Пан
• - Хранице
• - Словенске Коњице

Спољашње везе

• Историјске фотографије