Историцизам (уметност)

Историцизам је правац у уметности 19. века у коме се примањују разни стилови у архитектури из прошлих времена. Јавља се и у литератури и науци и обелажаван је префиксима „нео“ и псеудо“ и у позитивном и негативном смислу речи.^[1] Другачије него у ренесанси и бароку који су покушали да оживљавају уметност антике и копирају дела из грчке и римске уметности овде се и архитектонске форме других стилова копирају. Овде је увелико помагало појављивање романтизма који утицао на употребу мешавине стилова приликом решавања архитектура и овакве творевине називамо еклектичком архитектуром.

Историцизам и карактерисике

За архитектуру 19. века се врло често тврди да је без сваког стила, па чак да је „маскенбал архитектуре“ и када се чепркало са романиком, готиком, ренесансом и бароком.^[2]

Појављивале су се луднице украшене класичким стубовима, синагоге у маварском стилу или жељезничке станице у готској архитектури. С једне стране су се имитирали стилови у античкој грчкој и римској архитектури а са друге стране су имитирани стилови из средњег века романске архитектуре, ренесансе и барокне архитектуре и сматрало се да је архитектура чисто ствар спољњег украшавања објеката.

Овакав однос је у којем се и данас ови објекти третирају као другоразредни пренебрегава превасходна достигнућа епохе, инжињерска дела и грађевине у историјским стиловима. Историцизам и нове тенденције образују увек једну и недељиву целину и тако Менхатн билдинг и сличне зграде- све су то продукти у савременој уметности повезани са историцизмом.^[2]

Стилови историцизма

Неоготска архитектура

Неоготска архитектура се пре свега појављује у Енглеској у 19. веку и имитира форме готичке архитектуре, реготизују се цркве у Аустрији и у 1840. тим годинама готика је важила као симбол људских слобода.

Неоренесансна архитектура

Неоренесансна архитектура је један од значајних стилова историцизма у Енглеској у Француској као и Немачкој архитектури. За зграде у овом стилу су биране зграде опера, музеја и позоришне зграде.

Неороманичка архитектура

Неороманичка архитектура је настала 1870. године у Немачкој као „француски“ стил неоготике и пропагирана је као „немачка“ романика и употребљавана као „национални грађевински стил“ у протестантској немачкој и изградњу евангелистичких цркви.

Необарокна архитектура

Необарокна архитектура налази се у париској опери у Француској у Бриселу у палати правде и Берлинском Раихстагу и употребљавала се у монархистичким државама као омиљени стил у коме су грађени објекти монархистичке моћи.

Архитектура неорококоа

Архитектура неорококоа која је ретка у архитектури али се употребљавала у унутрашњој архитектури у обради ентеријера замкова у 19. веку нарочито у Аустрији.

Архитектура неоисторицизма

На концу појаве историцизма архитектура неоисторицизма је узела маха у 20. веку у неоисторијским тенденцијама између осталог у уметности неокласицизма и академизма тражећи своје изразе у њима и када су се градили ренесанснији објекти него у самој ренесанси примера ради.^[3]

Значајни архитекти историцизма

Хајнрих фон Ферстел („Heinrich von Ferstel“)
Феликс Генцмер („Felix Genzmer“)
Теофил Фрајхер фон Ханзен („Theophil Freiherr von Hansen“)
Хајнрих Молденшарт („Heinrich Moldenschardt“)
Едуард ван дер Нул („Eduard van der Nüll“)
Херман Ото Флауме („Hermann Otto Pflaume“)
Јулиус Карл Рашдорф („Julius Carl Raschdorff“)
Готфрид Земпер („Gottfried Semper“)
Карл фон Хазенауер ("Carl von Hasenauer")
Аугуст Сикард фон Сикардсбург („August Sicard von Sicardsburg“)
Фердинанд Штадлер („Ferdinand Stadler“)
Едвин Оплер („Edwin Oppler“)
Еуген Виолет ле Дук („Eugène Viollet-le-Duc“)
Густав Алберт Вегман („Gustav Albert Wegmann“)
Георг Гилберт Скот („George Gilbert Scott“)
Фридрих фон Шмид („Friedrich von Schmidt“)
Фридрих фон Тирш („Friedrich von Thiersch“)
Пол Валот („Paul Wallot“)
Јозеф Мокер („Josef Mocker“)

Историцизам пре историцизма

У историји стилова пре 19. века били су у употреби стилови ранијих епоха и могу се обележити као историцизам и један пример за овакву архитектуру и примену претходних стилова је стил позне готике које је примењивала стил готике у време ренесансе и барока као ретроспективне тенденције.

Види још

Архитектура индустријске револуције

Референце

^ Miroslav Klivar a Jiři Burian, Přehledný kulturní slovník, Mladá fronta-Praha 1964.
^ ^а ^б Udo Kulterman, Savremena arhitektura Novi Sad 1971. godine
^ проф. арх. Ђурђе Бошковић Предавања на Архитектонском факултету из Историје уметности Београд 1971.

Литература

Udo Kulterman, Savremena arhitektura Novi Sad 1971. godine
Miroslav Klivar a Jiři Burian, Přehledný kulturní slovník, Mladá fronta-Praha 1964.
истоимени чланак у немачкој википедији

Спољашње везе

[PKS-1] Miroslav Klivar a Jiři Burian, Přehledný kulturní slovník, Mladá fronta-Praha 1964.

[SARH-2] а ^б Udo Kulterman, Savremena arhitektura Novi Sad 1971. godine

[ПРЕД-3] проф. арх. Ђурђе Бошковић Предавања на Архитектонском факултету из Историје уметности Београд 1971.

[1]

[2]

[3]