Хисар (Лесковац)
Брдо Хисар је археолошки локалитет и парк природе, површине од 10,6 хектара, изнад Лесковца.[1] на надморској висини од 341 метра.[2] Хисар представља завршне обронке планине Гољак.
Историја
уредиНазив брда потиче из периода Османског царства и означава утврђење у систему одбране, саграђено од тврдог материјала, камена и цигле, са једном кулом или без куле. Мање утврђење оваквог типа називано је хисарџик – тврђавица. Хисари су били и најзначајнији градови Топлице и Дубочице, Прокупље и Лесковац, о чему сведоче називи брда на којима су подигнути.[3]
У путопису „Србија - земља и становништво“ из 1904. године, један од најбољих познаваоца југоисточне Европе Феликс Каниц[4] је записао[5] :
| „ | Три моста повезују делове града кроз који тече Ветерница и у којем минарета и кровови конака надвисују тамно дрвеће и подсећају на некадашњу владавину Турака. О њој би имао много шта да каже и Хисар, 350 га високо брдо са замком на левој обали реке. Џорџ Браун је још 1677. видео тамо кастел, који је господарио околном баровитом низијом. | ” |
На брду се налази предајник ТВ Лесковца,[6] споменик Незнаном јунаку, подигнут 1922. године у част анонимном капетану, који је 26. октобра 1915. године погинуо у борбама за Лесковац-Битка на Морави (1915), као и спомен парк на источној падини, изграђен 1971. године, по идејном решењу архитекте Богдана Богдановића.[7] Ту се налази и спомен плоча, где је 1897. организовано прво окупљање радника у лесковачком крају.[8]
Археолошки локалитет
уреди
На археолошком локалитету површине 130 хектара, од 1999. године се врше непрекидна археолошка истраживања[9], под руководством др Милорада Стојића из Археолошког института у Београду.
На Хисару су се налазила насеља из неолита, бакарног, бронзаног и гвозденог доба, из римског, византијског и турског периода, а ту је откривен и најстарији центар црне металургије у Европи. На њеми су пронађени многобројни предмети, од којих су најзначајнији из доба неолита. Пронађена је руда гвожђа, млинови за њено ситњење, погаче, односно аморфно гвожђе тешко више килограма, пећи, дуваљци, јаме у којима се производио ћумур, огромне количине згуре и неколико гвоздених предмета који су ту произведени.[9]
- Ту су пронађени најлепши примерци средњовековног стакла украшеног у вишебојној техници, као и остат насеља из око 1.400. године, између осталог и сребрни новац Стефана Лазаревића, пре него што је постао деспот.[9]
- Године 2001. пронађено је вишеслојно насеље брњичке културе,[9] групе која се развија од 1300. до 1050. године п. н. е., а најрпе је пронађена локалитету на Косову.
- Аматер-археолог Шћепан Туровић открио је 2002. године предмет у облику игле дугачак 64,5 центиметара, од нерђајућег челика, па је предмет назван „Туровићева игла“.[9][10][11] Након многобројних испитивања утврђено је да игла из периода 1300. године п. н. е. Данашња металургија не познаје технологију којом је игла израђена. Игла је направљена од чистог гвожђа и не садржи примесе других елемената, те због тога превазилази Амерички еталон за гвожђе. Због изузетне вредности предмет се чува у сефу једне државне установе.[10] После проналаска „Туровићеве игле“, арехолошка истраживања на овом локалитету су нарочито интензивирана. Археолози су током даљег ископавања открили још неколико сличних предмета од гвожђа, исте чистоће и још неколико пећи за топљење руде те и прављење предмета. Све датирају из 13. и 14. века старе ере.[10] Верује се да су то најстарија налазишта постројења за прераду гвожђа у свету, чиме се помера период гвозденог доба за неколико векова уназад.[9]Десетак километара јужно од Делхија у Индији , недалеко од куле Кутаб Минар, чуда архитектуре из 13. века, стоји џамија из 12. века. У предворију џамије постоји стуб висок 7,30 м, а на њему је санскритом исписан текст из кога сазнајемо да је стуб, у 5. веку, подигао хинду краљ Чандра Варман. Стуб је од потпуно чистог гвожђа, без трагова корозије, дакле, потпуно је истих основних карактеристика као и Туровићева игла. Извесно је да су направљени према истим технолошким принципима, непознатим савременој науци.[12]
- 15. септембар 2005. године на овом локалитету пронађен је још један гвоздени предмет у облику игле који потиче из 14. века пре нове ере. Оваква открића сврстала су овај археолошки локалитет у ред најекслузивнијих.[13]
- Редак примерак сребрне праисториске копче пронађен је 2005. године, у некрополи старобалканских народа Трибала и Дардана.[14]
- На овом археолошком локалитету пронађен је и римски бедем, укопан у праисторијску фортификацију из 14. века пре нове ере, са занимљивим фрагментима живописа, што наводи на закључак да су ови зидови припадали неком сакралном комплексу.[15]
Галерија
уреди-
Реконструкција куће из позног бронзаног доба са локалитета Хисар. -
Реконструкција куће из позног бронзаног доба са локалитета Хисар. -
Брдо Хисар код Лесковца
Извори
уреди- ^ Ивановић, Милица (24. 6. 2010). „Хисар, заборављен бисер природе”. blic.rs. Блиц онлајн. Приступљено 19. 10. 2013.
- ^ „Географија”. usluznicentar.com. Услужни центар града Лесковца. Архивирано из оригинала 19. 10. 2013. г. Приступљено 19. 10. 2013. „Најзначајније узвишење је брдо Хисар (341м)”
- ^ Бркић, Никола (2013). „Докторска дисертација: Насеља и становништво Тополице и Дубочице од XIV до XVI века” (пдф). filfak.ni.ac.rs. Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу. Приступљено 19. 10. 2013.
- ^ „Из путописа Феликса Каница”. zajednicavlahasrbije.com. Заједница Влаха Србије. Архивирано из оригинала 20. 10. 2013. г. Приступљено 19. 10. 2013.
- ^ Каниц 1904, стр. 238.
- ^ Коцић, Данило (29. 7. 2011). „Дрво у дворишту вртића Цврчак погодио гром, ТВ репетитор остао без струје”. juznasrbija.info. Алексинац: Агенција Инфо-Г. Приступљено 19. 10. 2013.
- ^ „Споменици културе”. usluznicentar.com. Услужни центар града Лесковца. Архивирано из оригинала 26. 10. 2014. г. Приступљено 19. 10. 2013.
- ^ С. С. (1. 5. 2013). „Сељаци не славе: На уранак у пластенике!”. juznasrbija.info. Алексинац: Агенција Инфо-Г. Приступљено 19. 10. 2013. „спомен плоче у парку Хисар, где је 1897. организовано прво окупљање радника у лесковачком крају” Коцић, Душан (3. 5. 2011). „Телевизија Лесковац најутицајнија”. juznasrbija.info. Алексинац: Агенција Инфо-Г. Приступљено 19. 10. 2013.
- ^ а б в г д ђ Таминџић, Рада (5. 7. 2009). „Благо у недрима Хисара”. www.politika.rs/. Политика онлајн. Приступљено 02. 12. 2019.
- ^ а б в Ивановић, Милица (5. 2. 2008). „Бисери са југа Србије”. blic.rs. Блиц онлајн. Приступљено 19. 10. 2013.
- ^ Стевановић, Т. (13. 10. 2012). „Градске награде партијским послушницима”. pravda.rs. Правда. Архивирано из оригинала 20. 10. 2013. г. Приступљено 19. 10. 2013.
- ^ http://dzonson.files.wordpress.com/2012/12/turoviceva-igla.pdf
- ^ На Хисару пронађена још једна гвоздена игла из 14. века пре нове ере
- ^ М. З. (27. 7. 2005). „Откривена сребрна копча из праисторије”. glas-javnosti.rs. Глас јавности. Архивирано из оригинала 19. 10. 2013. г. Приступљено 19. 10. 2013.
- ^ Коцић, Душан (10. 3. 2011). „Тајне брда Хисар, недалеко од центра Лесковца”. juznasrbija.info. Агенција Инфо-Г Алексинац. Приступљено 19. 10. 2013.
Литература
уреди- Каниц, Феликс (1904). „IX Од Лесковца уз Ветерницу КА Врању. Преко Масурачког поља у област Власине}”. Србија: земља и становништво (PDF). стр. 238. Архивирано из оригинала (пдф) 20. 10. 2013. г. Приступљено 19. 10. 2013.
