Химна Црне Горе
Ој свијетла мајска зоро је званична химна Црне Горе. Данашњи наслов и текст ове химне озваничени су 2004. године, када је Скупштина Црне Горе усвојила Закон о државним симболима и дану државности Црне Горе, чијим су 6. чланом прописани садашњи наслов и текст химне.[1]
| Држава |  Црна Гора |
|---|---|
| Језик | српски |
| Текстописац | народна песма, уредио Секула Дрљевић |
| Композитор | народна песма, уредио Жарко Мирковић |
| Прихваћена | 2004. |
Ој свијетла мајска зоро у извођењу Оркестра америчке морнарице | |
Спорна питања
уредиТоком јавне расправе о избору химне, покренута су бројна питања о знатним одступањима званично усвојеног наслова и текста у односу на изворне облике, а посебну пажњу стручне и шире јавности изазвала је одлука да се као трећа и четврта строфа званичног текста химне усвоје дијелови пјесме Вјечна наша, коју је 1944. године испјевао црногорски правник и политичар Секула Дрљевић, познат по фашистичким ставовима.[2]
Приликом избора званичног текста химне (2004), усвојене су строфе према верзији коју је Дрљевић уобличио управо као високи фашистички часник, за вријеме боравка у усташкој НДХ, чиме је заобиђена првобитна Дрљевићева верзија из 1937. године,[3] која је била објављена прије но што се Дрљевић афирмисао као фашиста, сарадник окупатора и ратни злочинац.[4]
Усвајање Дрљевићевих строфа критиковали су бројни политички и друштвени чиниоци не само у Црној Гори, већ и у иностранству,[5] а полемике о спорним дијеловима химне довеле су до отворених подјела међу грађанима Црне Горе.[6] У полемикама о тексту химне активно је учествовао и Филип Вујановић, предсједник Црне Горе (2003-2018), који је у више наврата критиковао усвајање Дрљевићевих строфа, од којих се јавно оградио, заложивши се за измјену званичног текста химне.[7][8]
Вујановић је у разним приликама истицао да је усвајање Дрљевићевих стихова неприхватљиво због тога што је њихов творац био фашиста, односно нациста, а истим поводом је упозоравао и на опасност од јачања екстремног црногорског национализма и шовинизма.[9][10]
Српски историчар Милан Ст. Протић сматра да је ова верзија химне кафанска песма „коју је прилагодио усташки сарадник и црногорски изрод Секула Дрљевић.”[11]
Изворна пјесма
уредиПоред данашњег званичног текста химне, постоји и неколико старијих варијанти, а првобитни, односно изворни текст настао је обрадом народне пјесме „Ој, јунаштва свијетла зоро ој!“, чији први помен потиче из 1863. године, када је изведена у Београду, у склопу драме "Бој на Грахову", коју су написали Јован Цар (отац познатог српског књижевника Марка Цара) и Обрад Витковић.[12][13][14]
Накнадним прерадама, првобитни текст је мјењан путем скраћивања или додавања разних стихова или читавих строфа, што је резултирало настанком бројних варијанти које у мањој или већој мјери одступају од изворног текста. Претпоставља се да је помен месеца маја својевремено унет у једну од верзија ове песме у спомен на долазак Секуле Дрљевића у Црну Гору из НДХ 12. маја 1941. године.[15]
Обраде
уредиДаница Црногорчевић је 3. септембра 2021. избацила њену обраду песме Ој јунаштва свијетла зоро, дан пре устоличења митрополита црногорско-приморског Јоникија II (којег је пратила жестока тензија Цетињана према СПЦ). Текст те песме је старија верзија спева који ће постати званична химна Црне Горе. У тој песми се јасно истиче повест Црногораца (регионалног назива за Србе у Црној Гори) и Његоша (На Ловћену Његош спава / Најмудрија српска глава), док је данашњу верзију црногорске химне написао фашистички колаборациониста Секула Дрљевић.
Текст химне
уредиОј свијетла мајска зоро
Мајко наша Црна Горо
Синови смо твог стијења
И чувари твог поштења
Волимо вас, брда тврда,
И стравичне ваше кланце
Који никад не познаше
Срамотнога ропства ланце.
Док ловћенској нашој мисли
Наша слога даје крила,
Биће горда, биће славна
Домовина наша мила.
Ријека ће наших вала,
Ускачући у два мора,
Глас носити океану,
Да је вјечна Црна Гора.
Изворни стихови
уредиНајстарија позната верзија песме, из 1863. године гласи:[12][13][14]
Ој, јунаштва свјетла зоро ој!
Мајко наша Црна Горо!
На твојим се врлетима ој!
Разби сила душманима.
Једина си за слободу ој!
Ти остала српском роду.
Дат’ ће Бог и света Мати ој!
Да се једном све поврати.
Верзије Секуле Дрљевића
уреди
|
Вјечна наша Црна Горо! |
Вјечна наша Црна Горо, |
Друге верзије
уредиОј свијетла мајска зоро,
Мајко наша Црна Горо,
Синови смо твог стијења
И чувари твог поштења
Ловћен нам је олтар свети,
У њега смо сви заклети.
На Ловћену Његош спава
Најмудрија српска глава.
Ловћен красе Петровићи
А Косово Обилићи.
Ловћен краси гроб Његошев
А Косово гроб Милошев.
Дурмиторе, је л' ти жао
Што се Ловћен опјевао?
Не, нека га, нек' се пјева
Заслуга је Његошева.
Партизанска
уредиОј свијетла мајска зоро,
Мајко наша Црна Горо,
Листај горо, цвјетај цвијеће
Црна Гора у бој креће
Црна Гора у бој креће
Без побједе доћи неће/Робовати више неће.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Закон о државним симболима и дану државности Црне Горе (2004)”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 26. 06. 2019.
- ^ а б Drljević 1944, стр. 5.
- ^ а б Štedimlija 1937, стр. 127.
- ^ Petrović 2005.
- ^ Radio Slobodna Evropa (2004): Da li su stihovi crnogorske himne “Oj svijetla majska zoro” neonacistički i fašistički?
- ^ Vijesti (2011): Vujanović: Državna himna ne zbližava već odvaja ljude
- ^ „Вечерње новости (2010): Смењују Вујановића”. Архивирано из оригинала 26. 06. 2019. г. Приступљено 26. 06. 2019.
- ^ Вечерње новости (2011): Повратак правим симболима
- ^ Политика (2011): Вујановић: Нападају ме црногорски националисти
- ^ Slobodna Evropa (2011): Ima li crnogorskog nacionalizma u Crnoj Gori
- ^ „Ова власт би да влада вечно”. Nin online. Приступљено 2023-08-24.
- ^ а б Ликић 1884.
- ^ а б Перић 1995, стр. 145-146.
- ^ а б Маркуш 2007, стр. 102-103.
- ^ Публициста Јован Маркуш аутор дјела «Народна странка у књажевини и краљевини Црној Гори» Архивирано на сајту Wayback Machine (22. новембар 2016), између 18. до 21. минута (Радио Светигора, 2007.)
Литература
уреди- Drljević, Sekula (1944). Balkanski sukobi 1905-1941 (PDF). Zagreb: Putovi.
- Ликић, Душан, ур. (1884). Позоришна лира: Лира са 800 позоришних песама. Београд: Задруга штампарских раденика.
- Маркуш, Јован Б. (2007). Грбови, заставе и химне у историји Црне Горе. Цетиње: Светигора.
- Перић, Ђорђе (1995). „Позоришне песме у записима мелографа XIX века”. Српска музичка сцена. Београд: Музиколошки институт САНУ. стр. 142—154.
- Petrović, Rastislav V. (2005) [1997]. Crnogorske ustaše (3. допуњено изд.). Beograd: Autor agent.
- Stojković, Borivoje S. (1979). Istorija srpskog pozorišta od srednjeg veka do modernog doba (drama i opera). Beograd: Muzej pozorišne umetnosti.
- Štedimlija, Savić M. (1937). Osnovi crnogorskog nacionalizma (PDF). Zagreb: Putovi.
Спољашње везе
уреди- Српска земља Црна Гора: Ој јунаштва свијетла зоро
- Милан Вујовић (2008): (Не)уважавање (не)поражених
- Филип Вујановић (2011): Пола химне Црне Горе слушам са задовољством, а пола по дужности
- Филип Вујановић (2012): Тробојка председничка застава, скратити химну Црне Горе
- РТС (2012): Медојевић: Срамота што је химну Црне Горе писао ратни злочинац
- Политика (2018): Влада Црне Горе не одустаје од казни за непоштовање државне химне
- Политика (2018): Мора ли Црна Гора казнама да брани химну?
