Википедија

Хилови критеријуми узрочности

Критеријуми Бредфорд Хила, иначе познати као Хилови критеријуми узрочности, чине групау од девет принципа који могу бити корисни у успостављању епидемиолошких доказа о узрочно-последичној вези између претпостављеног узрока и уоченог ефекта и који се широко користе у истраживањима јавног здравља. Саставио их је 1965. године енглески епидемиолог сер Остин Бредфорд Хил.[1]

Дејвид Фредрикс и Дејвид Релман су 1996. године користили Хилове критеријуме у свом основном раду о микробној патогенези.[2]

Дефиниција

уреди

Године 1965. енглески статистичар Сир Остин Бредфорд Хил предложио је скуп од девет критеријума за пружање епидемиолошких доказа о узрочно-последичној вези између претпостављеног узрока и уоченог ефекта. (На пример, он је показао везу између пушења цигарета и рака плућа.) Списак критеријума је следећи:[3]

  1. Јачина (величина ефекта): Слаба повезаност не значи да не постоји узрочна последица, мада што је већа, већа је вероватноћа да је узрочна.
  2. Доследност (поновљивост): Доследни налази које су приметиле различите особе на различитим местима са различитим узорцима повећавају вероватноћу ефекта.
  3. Одређеност: Узрочност је вероватна ако постоји врло одређена популација на одређеном месту и болест без другог могућег објашњења. Што је веза између фактора и ефекта конкретнија, то је већа вероватноћа узрочне везе.[3]
  4. Темпоралност: Последица се мора појавити након узрока (и ако постоји очекивано кашњење између узрока и очекиване последице, онда се ефекат мора појавити након тог кашњења).
  5. Биолошки градијент (однос доза-одговор): Већа изложеност би генерално требало да доведе до веће инциденције ефекта. Међутим, у неким случајевима, само присуство фактора може изазвати ефекат. У другим случајевима примећује се инверзна пропорција: већа изложеност доводи до мање инциденце.[3]
  6. Веродостојност (биолошка веродостојност): Уверљив механизам између узрока и последице је од помоћи (Хил је приметио да је знање о механизму ограничено тренутним знањем).
  7. Кохерентност : Кохерентност између епидемиолошких и лабораторијских налаза повећава вероватноћу ефекта. Међутим, Хил је приметио да „недостатак таквих [лабораторијских] доказа не може поништити епидемиолошки ефекат на асоцираност“.
  8. Експеримент: „Повремено је могуће позвати се на експерименталне доказе”.
  9. Аналогија: Употреба аналогија или сличности између посматране асоцијације и било које друге асоцијације.

Неки аутори[4] такође разматрају критеријумом и реверзибилност: ако се избрише узрок онда би и ефекат требало да нестане.

Критеријуми Бредфорд Хила били су широко прихваћени као корисне смернице за истраживање узрочности у епидемиолошким студијама, али је њихова вредност доведена у питање јер су помало застарели.[5]

Поред тога, неке предложене опције о начину примене укључују:

  1. Користећи контрачињенично разматрање као основу за примену сваког критеријума.[6]
  2. Поделивши их у три категорије: директни, механички и паралелни докази, за које се очекује да се међусобно допуњују. Ова оперативна преформулација критеријума недавно је предложена у контексту медицине засноване на доказима.[7]
  3. Узимајући у обзир збуњујуће факторе и пристрасност.[8]
  4. Користећи Хилове критеријуме као водич, али их не узимајући у обзир да би дали дефинитивне закључке.[9]
  5. Раздвајање узрочне повезаности и интервенција, јер су интервенције у јавном здрављу сложеније него што се може проценити коришћењем Хилових критеријума[10]

Референце

уреди
  1. ^ Hill, Austin Bradford (1965). „The Environment and Disease: Association or Causation?”. Proceedings of the Royal Society of Medicine. 58 (5): 295—300. PMC 1898525  . PMID 14283879. doi:10.1177/003591576505800503. Архивирано из оригинала 19. 02. 2021. г. Приступљено 05. 01. 2024. 
  2. ^ Fredricks, David; Relman, David (јануар 1996). „Sequence-Based Identification of Microbial Pathogens: a Reconsideration of Koch's Postulates”. Clinical Microbiology Reviews. 9 (1): 18—33. PMC 172879  . PMID 8665474. doi:10.1128/CMR.9.1.18. 
  3. ^ а б в Hill, Austin Bradford (1965). „The Environment and Disease: Association or Causation?”. Proceedings of the Royal Society of Medicine. 58 (5): 295—300. PMC 1898525  . PMID 14283879. doi:10.1177/003591576505800503. Архивирано из оригинала 19. 02. 2021. г. Приступљено 05. 01. 2024. Hill, Austin Bradford (1965). "The Environment and Disease: Association or Causation?" Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2021). Proceedings of the Royal Society of Medicine. 58 (5): 295–300. doi:10.1177/003591576505800503. PMC 1898525. PMID 14283879.
  4. ^ Howick J, Kelly P, Kelly M (2019). „Establishing a causal link between social relationships and health using the Bradford Hill Guidelines.”. SSM Popul Health. 8: 100402. PMC 6527915  . PMID 31193417. doi:10.1016/j.ssmph.2019.100402. 
  5. ^ Schünemann H, Hill S, Guyatt G; et al. (2011). „The GRADE approach and Bradford Hill's criteria for causation”. Journal of Epidemiology & Community Health. 65 (5): 392—95. PMID 20947872. doi:10.1136/jech.2010.119933. 
  6. ^ Höfler M (2005). „The Bradford Hill considerations on causality: a counterfactual perspective?”. Emerging Themes in Epidemiology. 2 (1): 11. PMC 1291382  . PMID 16269083. doi:10.1186/1742-7622-2-11  . 
  7. ^ „The evolution of evidence hierarchies: what can Bradford Hill's 'guidelines for causation' contribute?”. Journal of the Royal Society of Medicine. 102 (5): 186—94. 2009. PMC 2677430  . PMID 19417051. doi:10.1258/jrsm.2009.090020. 
  8. ^ „Causal inference in public health”. Annu Rev Public Health. 34: 61—75. 2013. PMC 4079266  . PMID 23297653. doi:10.1146/annurev-publhealth-031811-124606. 
  9. ^ „Causal criteria in nutritional epidemiology”. Am J Clin Nutr. 69 (6): 1309S—14S. 1999. PMID 10359231. doi:10.1093/ajcn/69.6.1309S  . 
  10. ^ „Causation and causal inference in epidemiology”. Am J Public Health. 95 (Suppl 1): S144—50. 2005. PMID 16030331. doi:10.2105/AJPH.2004.059204.  |hdl-приступ= захтева |hdl= (помоћ)
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Хилови_критеријуми_узрочности&oldid=28447083”