Хиландарска повеља Стефана Немање
Хиландарска повеља Стефана Немање је повеља из 1198. или 1199. године, коју је тада већ бивши српски велики жупан Стефан Немања (1166-1196), као монах Симеон, издао светогорском манастиру Хиландару, поводом оснивања те монашке установе. Сачувана је у оригиналу и налази се у ризници манастира Хиландара.[1][2]
Повеља је у контексту оснивања, односно обнове Хиландара као српског манастира имала изузетан црквени и културно-историјски значај.[3][4]
У повељи се између осталог наглашава:
| „ | Стога по многој својој и неизмерној милости и човекољубљу дарова нашим прадедовима и нашим дедовима да владају овом земљом српском, и Бог свакојако управљаше на боље људима, не хотећи човечје погибли, и постави ме великога жупана, нареченога у светом крштењу Стефана Немању | ” |
Након оснивачке повеље Стефана Немање, настала је друга Хиландарска повеља, коју је између 1200. и 1202. године или нешто касније, између 1207. и 1208. године истом манастиру доделио његов син и наследник, српски велики жупан Стефан Немањић, потоњи првовенчани краљ.[5] Касније је издато још неколико хиландарских повеља, које су том манастиру додељивали потоњи српски владари и великаши.[6]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Манастир Хиландар: Оснивачка повеља Стефана Немање
- ^ Повеља Стефана Немање манастиру Хиландару
- ^ Благојевић 1998.
- ^ Марјановић-Душанић 2000, стр. 17-24.
- ^ Бубало 2010, стр. 233-241.
- ^ Бубало 2001, стр. 77-105.
Литература
уреди- Благојевић, Милош (1998). Србија Немањића и Хиландар. Нови Сад: Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа.
- Благојевић, Милош (2006). Поседи манастира Хиландара на Косову и Метохији (XII-XV век): The Estates of Chilandar Monastery in Kosovo and Metohija (12th-15th centuries). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Бубало, Ђорђе (2001). „Повеље Маре Бранковић и синова јој Гргура, Ђурђа и Лазара манастиру Хиландару”. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 65-66 (1999-2000): 77—105.
- Бубало, Ђорђе (2010). „Када је велики жупан Стефан Немањић издао повељу манастиру Хиландару?”. Стари српски архив. 9: 233—241.
- Марјановић-Душанић, Смиља (1997). Владарска идеологија Немањића: Дипломатичка студија. Београд: Српска књижевна задруга.
- Марјановић-Душанић, Смиља (2000). „Хиландар као нови Сион Немањиног отачаства”. Осам векова Хиландара: Историја, духовни живот, књижевност, уметност и архитектура. Београд: САНУ. стр. 17—24.