Хидрографија

Хидрографија је грана примјењених наука која се бави мјерењем и описом физичких карактеристика океана, мора, обалних подручја, језера и ријека, као и предвиђањем њихових промјена током времена, првенствено ради безбједне пловидбе и подршке свим осталим поморским активностима, укључујући и економски развој, безбједност и одбрану, научна истраживања и заштиту животне средине.^[1]

Историја

Александар Далримпел, први морнарички хидрограф у Уједињеном Краљевству, именован 1795.

Порекло хидрографије лежи у прављењу карата за помоћ у навигацији, од стране појединачних помораца док су пловили у нове воде. То је обично била приватна својина, чак и строго чуване тајне, појединаца који су их користили за комерцијалну или војну надмоћ. Како су се прекоокеанска трговина и истраживање повећали, хидрографска истраживања су почела да се спроводе као самостална активност, а наручивање истраживања све више су вршиле владе и посебне хидрографске канцеларије. Националне организације, посебно морнарице, схватиле су да прикупљање, систематизација и дистрибуција овог знања даје велике организационе и војне предности. Тако су рођене посвећене националне хидрографске организације за прикупљање, организацију, објављивање и дистрибуцију хидрографских информација уграђених у карте и правце пловидбе.

Пре оснивања Хидрографске канцеларије Уједињеног Краљевства, капетани Краљевске морнарице били су одговорни за обезбеђивање сопствених карата. У пракси је то значило да су бродови често пловили са неадекватним информацијама за безбедну пловидбу, а да су при испитивању нових подручја подаци ретко долазили до свих оних којима су били потребни. Адмиралитет је именовао Александра Далримпела за хидрографа 1795. године, са задатком да прикупља и дистрибуира карте бродовима ХМ. У року од годину дана сакупљене су постојеће карте из претходна два века и објављен је први каталог.^[2] Прва карта направљена под управом Адмиралитета била је карта залива Квајберон у Бретањи, а појавила се 1800.

Под капетаном Томасом Хердом одељење је добило своје прве професионалне смернице, а први каталози су објављени и постали доступни јавности и другим нацијама. Године 1829, контраадмирал сер Францис Бофорт, као хидрограф, развио је истоимену скалу и увео прве званичне табеле плиме и осеке 1833. и прва „Обавештења за поморце” 1834. Хидрографска канцеларија је била подвргнута сталној експанзији током 19. века; до 1855. године, Каталог графикона је навео 1.981 графикон који је дао дефинитивну покривеност целог света и производио преко 130.000 графикона годишње, од којих је око половине продато.^[3]

Реч хидрографија потиче од старогрчког ὕδωρ ('hydor'), „вода“ и γράφω ('graphō'), „писати“.

Организације

Хидрографске услуге у већини земаља обављају специјализоване хидрографске службе. Међународна координација хидрографских напора је у надлежности Међународне хидрографске организације.

Хидрографска канцеларија Уједињеног Краљевства је једна од најстаријих, која снабдева широк спектар карти које покривају свет другим земљама, савезничким војним организацијама и јавности.

У Сједињеним Државама, функцију хидрографског цртања од 1807. године спроводи Служба за обалско истраживање Националне управе за океане и атмосферу у оквиру Министарства трговине САД.^[4]

Референце

^ „International Hydrographic Organization”. Архивирано из оригинала 24. 07. 2014. г. Приступљено 20. 12. 2015.
^ „The United Kingdom Hydrographic Office timeline” (PDF). UKHO. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-07-21. г. Приступљено 2011-01-23.
^ „Charting the world for over 200 years”. www.ukho.gov.uk. UKHO. Архивирано из оригинала 2006-09-25. г. Приступљено 2006-11-15.
^ „About Coast Survey”. Архивирано из оригинала 15. 12. 2018. г. Приступљено 28. 03. 2022.

Литература

„Bathymetric map”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-17.
Society, National Geographic (2011-03-24). „bathymetry”. National Geographic Society (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-17.
Hamden, Mohammad Hanif; Md Din, Ami Hassan (2018-07-31). „A review of advancement of hydrographic surveying towards ellipsoidal referenced surveying technique”. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science (на језику: енглески). 169 (1): 012019. ISSN 1755-1315. doi:10.1088/1755-1315/169/1/012019  .
Thurman, H. V. (1997), Introductory Oceanography, New Jersey, USA: Prentice Hall College, ISBN 0-13-262072-3
Codrington, Stephen. Planet Geography, 3rd Edition, 2006, Chapter 8
Rice, A.L. (1999). „The Challenger Expedition”. Understanding the Oceans: Marine Science in the Wake of HMS Challenger. Routledge. стр. 27–48. ISBN 9781857287059.
„The Voyage of H.M.S. Challenger 1873–1876. Narrative Vol. I. First Part. Chapter I” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 10. 2013. г.
Scott, Keith (1993). The Australian Geographic book of Antarctica. Terrey Hills, New South Wales: Australian Geographic. стр. 115. ISBN 978-1862760103.
Eiseley, Loren (1946). „The Great Deeps”. The Immense Journey (1959 изд.). United States: Vintage Books. стр. 38-41. ISBN 0394701577.
Adler, Antony (2019). Neptune's Laboratory: Fantasy, Fear, and Science at Sea. Cambridge, MA: Harvard University Press. стр. 35. ISBN 9780674972018.
„HMS Challenger: Findings”. Natural History Museum, London. Архивирано из оригинала 13. 6. 2013. г. Приступљено 2013-12-03.
Beolens, Bo; Watkins, Michael; Grayson, Michael (2011). „Challenger”. The Eponym Dictionary of Reptiles. Baltimore: Johns Hopkins University Press. стр. 51. ISBN 9781421401355.
„HMS Challenger expedition”. Natural History Museum. Архивирано из оригинала 2. 11. 2014. г.
„Challenger Expedition (1872–1876)”. University of Kansas Natural History Museum. Архивирано из оригинала 14. 12. 2012. г. Приступљено 28. 03. 2022.
„The letters of Joseph Matkin from HMS Challenger”. Birch Aquarium at Scripps Institute of Oceanography. Архивирано из оригинала 23. 7. 2008. г.
„Map of the route taken by HMS Challenger”. Birch Aquarium at Scripps Institute of Oceanography. Архивирано из оригинала 22. 3. 2012. г.
„The Challenger Medal Roll (1895)”. Library of 19th Century Science. Архивирано из оригинала 13. 3. 2009. г.
„Report Of The Scientific Results of the Exploring Voyage of H.M.S. Challenger during the years 1873–76”. Library of 19th Century Science. Архивирано из оригинала 7. 7. 2005. г.
Philip F. Rehbock, ур. (1992). At Sea with the Scientifics: The Challenger Letters of Joseph Matkin. University of Hawaii Press. ISBN 082481424X.
Robert Wynn Jones and Henry Bowman Brady (1884). The Challenger Foraminifera (1994 reprint изд.). Oxford University Press and Natural History Museum. ISBN 0198540965.
Lord George Granville Campbell (1876). Log-letters from "The Challenger". Macmillan.
William James Joseph Spry (1877). The Cruise of Her Majesty's ship "Challenger". Harper & Brothers — преко archive.org.
Henry Nottidge Moseley (1879). Notes by a Naturalist on the "Challenger". Macmillan.
„Archive entry for journals of Andrew F. Balfour, including three from HMS Challenger voyage”. AIM25 archives. Архивирано из оригинала 9. 6. 2012. г.
Antony Adler (2019). Neptune's Laboratory: Fantasy, Fear, and Science at Sea. Harvard University Press. ISBN 9780674972018.
Helen M. Rozwadowski (2005). Fathoming the Ocean. Harvard University Press. ISBN 0674027566.
R. M. Corfield (2003). The Silent Landscape: the Scientific Voyage of HMS Challenger. Joseph Henry Press. ISBN 0309089042.
Eileen V. Brunton (1994). The Challenger Expedition, 1872–1876: A Visual Index. Natural History Museum. ISBN 0565011391.
Eric Linklater (1974). The Voyage of the 'Challenger'. Cardinal. ISBN 0351172238.
John B. Tait (1972). „Centenary of the Challenger Expedition, 1872–1876”. Scottish Geographical Magazine. 88 (3): 221. doi:10.1080/00369227208736231.
George Watson Cole (1901). Bermuda and the Challenger Expedition (2010 reprint изд.). Kessinger Publishing. ISBN 116639994X.
David M. Lawrence (2002). Upheaval From the Abyss: Ocean Floor Mapping and the Earth Science Revolution. ISBN 9780813530284.
„HMS Challenger collection”. Natural History Museum. Архивирано из оригинала 2. 11. 2014. г.
„Foraminifera in Brady HMS Challenger Collection”. Foraminifera.eu-Project.
„HMS Challenger Papers, 1872–1876”. Edinburgh University Library (Archives Hub). Архивирано из оригинала 14. 1. 2012. г.
„Challenger (STA-099, OV-99): Background”. John F. Kennedy Space Center. Архивирано из оригинала 2009-02-03. г. Приступљено 2008-12-21.

Спољашње везе

Удружења која се фокусирају на хидрографију океана

International Federation of Hydrographic Societies (formerly The Hydrographic Society)
State Hydrography Service of Georgia
The Hydrographic Society of America
Australasian Hydrographic Society Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јун 2016)
Hydro International Lemmer, the Netherlands: Hydrographic Information ISSN 1385-4569]

Удружења која се фокусирају на хидрографију речног тока и језера

[1] „International Hydrographic Organization”. Архивирано из оригинала 24. 07. 2014. г. Приступљено 20. 12. 2015.

[2] „The United Kingdom Hydrographic Office timeline” (PDF). UKHO. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-07-21. г. Приступљено 2011-01-23.

[3] „Charting the world for over 200 years”. www.ukho.gov.uk. UKHO. Архивирано из оригинала 2006-09-25. г. Приступљено 2006-11-15.

[4] „About Coast Survey”. Архивирано из оригинала 15. 12. 2018. г. Приступљено 28. 03. 2022.

[1]

[2]

[3]

[4]