Хелмно

Хелмно
пољ. *Chełmno*
Хелмно; пољ. Chełmno
	Средњовековна црква светог Јакова и светог Николе
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Пољска
Војводство	Војводство кујавско-поморско
Становништво
Становништво	‍
— 2021.	18.915
— густина	1.535 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	53° 22′ 00″ С; 18° 25′ 00″ И / 53.366667° С; 18.416667° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	75 m
Површина	13,56 km2
	Хелмно Хелмно на карти Пољске
Остали подаци
Градоначелник	Мариуш Кеђјерски
Поштански број	86-200
Позивни број	56
Регистарска ознака	CCH
Веб-сајт
	http://www.chelmno.pl/

Хелмно (пољ. Chełmno) град је и седиште истоименог повјата и општине у кујавско-поморском војводству, у долини Висле. По попису из 2021. године у граду је живело 18915 становника. Површина града је 13,86 km². У близини је мост преко висле преко кога прелази међународни пут Ћешин - Гдањск.

Етимологија

Име града Хелмно потиче од хелм, старе пољске речи за брдо.^[2]^[3] Након што је област додељена Теутонским витезовима као пољском феуду 1232. године, германизовано име Кулм је коришћено у званичним документима у вези са градом. ^[4] Хелмно је припојен Пруској у Првој подели Пољске 1772. и, као део већег напора германизације, назив је званично преименован у Кулм.^[5] Током немачке окупације у Другом светском рату, град је поново преименован из Хелмна у Кулм.

Историја

Хелмно је још од раног средњег века било важно насеље што потврђује недавно откривена базилика у римском стилу из XI века као и гробља из тог периода. Крсташи су 1228. године баш ово насеље изабрали за седиште Хмелинске земље, а од 1230 - 1250 је било главно крсташко насеље и седиште комтурије. 28. децембра 1233. године Хелмно добија статус града. У том периоду град је био познат и под називом Кулм (Kulm) (или Кулм (Culm)). Тада почиње највећи развој града, које је ступило у Ханту, али ипак није постало толико битно како је планирано и престигнуто је од Торуња.

У 14. веку, папским пресудама је наложено враћање града и региона Пољској, међутим, Тевтонски витезови нису поступилипо пресудама и наставили су да га заузимају.^[6] Град је остао у саставу државе Тевтонских витезова до 1454. Године 1440. град је био један од оснивача Пруске конфедерације, која се противила тевтонској власти,^[7] и на чији је захтев краљ Казимир IV Јагело поново инкорпорирао територију Краљевини Пољској 1454. У мају 1454. град се заклео на верност пољском краљу у Торуњу.^[8] Од 1466. године по торуњском миру град је припао Пруској краљевини. Од 1473. године.

Године 1692. локална гимназија је трансформисана у Хелмно академију (Akademia Chełmińska), која је 1756. постала огранак Јагелонског универзитета у Кракову, најстаријег и водећег пољског универзитета.^[9] Гжегож Гервази Горчицки, један од највећих пољских барокних композитора, био је предавач на Академији 1690-их.^[10]

У XVIII веку Хелмно је почело да губи на значају, а 1772. године потпада под Пруску. Као Кулм, то је био гарнизонски град. Године 1776. Фридрих Велики је овде основао кадетску школу која је служила за германизацију пољских области и племства.^[11] Године 1890. у гарнизону је био 561 војник.^[12] 1. октобра 1890. кадетска школа је премештена у Кошалин (тада Кослин) у Померанији.^[13] Као део анти-пољске политике, Пруси су протерали краковске професоре из Хелмна, укинули локалну пољску академију и затворили католичке манастире. Пољаци су били подвргнути разним репресијама, локалне пољске новине су заплењене.^[14]

Када је 1939. избио Други светски рат, власти нацистичке Немачке су убиле 5.000 пољских цивила након што су преузеле контролу над територијом.^[15]

Туристичке атракције

Хелмно је посебно богато туристичким атракцијама. У граду је очувано шест (од седам којих је постојало) готских цркава, скоро целе градске одбрамбене зидине, ренесансна градска већница, а такође и многе старе куће из XVIII - XIX века.

Сем тога атрактивна је и капија из средњег века.

Општина

Опис	Укупно		Жене		Мушкарци
јединица	osób	%	особа	%	особа	%
популација	5 176	100	2 550	49,3	2 626	50,7
густина насељености (становника/km²)	45,4		22,4		23

Демографија

Демографија
2021.
18.915

Партнерски градови

Хан. Минден

Референце

^ „Local Data Bank”. Statistics Poland. Приступљено 2022-06-02. Data for territorial unit 0404011.
^ Acta Universitatis Nicolai Copernici: Nauki humanistyczo-społeczne, Issues 22-28 Uniwersytet Mikołaja Kopernika, 1967, page 6
^ Słownik etymologiczny nazw geograficznych Polski Maria Malec Wydawn. Naukowe PWN, 2002, page 56
^ Heinrich Gottfried Philipp Gengler: Regesten und Urkunden zur Verfassungs- und Rechtsgeschichte der deutschen Städte im Mittelalter, Erlangen , Codex juris municipalis Germaniae medii aevi: Regesten und Urkunden zur Verfassungs- und rechtsgeschichte der deutschen Städte im Mittelalter. 1863. стр. 679—680.
^ Hargreaves, Richard (2009). Blitzkrieg w Polsce - wrzesień 1939. Warsaw: Bellona. стр. 29.
^ „wojny polsko-krzyżackie”. Encyklopedia PWN (на језику: пољски). Приступљено 19. 4. 2024.
^ Górski, Karol (1949). Związek Pruski i poddanie się Prus Polsce: zbiór tekstów źródłowych (на језику: пољски). Poznań: Instytut Zachodni. стр. 11.
^ Górski, стр. 76
^ Mateusz Załuska. „Akademia Chełmińska”. Zabytek.pl (на језику: пољски). Приступљено 22. 8. 2021.
^ Mechanisz, Janusz (2012). Poczet kompozytorów polskich (на језику: пољски). Lublin: Polihymnia. стр. 50. ISBN 978-83-7847-012-0.
^ Polacy i Niemcy wobec siebie Stanisław Salmonowicz, Ośrodek Badań Naukowych im. W. Kętrzyńskiego, 1993
^ Brockhaus Konversations-Lexikon (на језику: немачки). 4 (14th изд.). Berlin and Vienna. 1892. стр. 624—625.
^ Meyers Konversations-Lexikon (на језику: немачки). 11 (6th изд.). Leipzig and Vienna. 1908. стр. 785—786.
^ „Chełmno w dniu odzyskania niepodległości 22 stycznia 1920 roku”. Chelmno.pl (на језику: пољски). Приступљено 13. 4. 2020.
^ Institute of National Remembrance data, based on Leszczynski, Kazimierz "Eksterminacja ludności w Polsce w czasie okupacji niemieckiej 1939-1945", Warsaw, 1962

Спољашње везе

[population-1] „Local Data Bank”. Statistics Poland. Приступљено 2022-06-02. Data for territorial unit 0404011.

[2] Acta Universitatis Nicolai Copernici: Nauki humanistyczo-społeczne, Issues 22-28 Uniwersytet Mikołaja Kopernika, 1967, page 6

[3] Słownik etymologiczny nazw geograficznych Polski Maria Malec Wydawn. Naukowe PWN, 2002, page 56

[4] Heinrich Gottfried Philipp Gengler: Regesten und Urkunden zur Verfassungs- und Rechtsgeschichte der deutschen Städte im Mittelalter, Erlangen , Codex juris municipalis Germaniae medii aevi: Regesten und Urkunden zur Verfassungs- und rechtsgeschichte der deutschen Städte im Mittelalter. 1863. стр. 679—680.

[Richard_Hargreaves_page_29-5] Hargreaves, Richard (2009). Blitzkrieg w Polsce - wrzesień 1939. Warsaw: Bellona. стр. 29.

[6] „wojny polsko-krzyżackie”. Encyklopedia PWN (на језику: пољски). Приступљено 19. 4. 2024.

[7] Górski, Karol (1949). Związek Pruski i poddanie się Prus Polsce: zbiór tekstów źródłowych (на језику: пољски). Poznań: Instytut Zachodni. стр. 11.

[8] Górski, стр. 76

[mz-9] Mateusz Załuska. „Akademia Chełmińska”. Zabytek.pl (на језику: пољски). Приступљено 22. 8. 2021.

[jm-10] Mechanisz, Janusz (2012). Poczet kompozytorów polskich (на језику: пољски). Lublin: Polihymnia. стр. 50. ISBN 978-83-7847-012-0.

[11] Polacy i Niemcy wobec siebie Stanisław Salmonowicz, Ośrodek Badań Naukowych im. W. Kętrzyńskiego, 1993

[BKL-12] Brockhaus Konversations-Lexikon (на језику: немачки). 4 (14th изд.). Berlin and Vienna. 1892. стр. 624—625.

[MKL-13] Meyers Konversations-Lexikon (на језику: немачки). 11 (6th изд.). Leipzig and Vienna. 1908. стр. 785—786.

[che-14] „Chełmno w dniu odzyskania niepodległości 22 stycznia 1920 roku”. Chelmno.pl (на језику: пољски). Приступљено 13. 4. 2020.

[ReferenceA-15] Institute of National Remembrance data, based on Leszczynski, Kazimierz "Eksterminacja ludności w Polsce w czasie okupacji niemieckiej 1939-1945", Warsaw, 1962

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]