Хелмно
Хелмно (пољ. Chełmno) град је и седиште истоименог повјата и општине у кујавско-поморском војводству, у долини Висле. По попису из 2021. године у граду је живело 18915 становника. Површина града је 13,86 km². У близини је мост преко висле преко кога прелази међународни пут Ћешин - Гдањск.
Хелмно пољ. Chełmno | |
---|---|
![]() Средњовековна црква светог Јакова и светог Николе | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Војводство | ![]() |
Становништво | |
Становништво | |
— 2021. | 18.915[1] |
— густина | 1.535 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 53° 22′ 00″ С; 18° 25′ 00″ И / 53.366667° С; 18.416667° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 75 m |
Површина | 13,56 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Мариуш Кеђјерски |
Поштански број | 86-200 |
Позивни број | 56 |
Регистарска ознака | CCH |
Веб-сајт | |
http://www.chelmno.pl/ |
Етимологија
уредиИме града Хелмно потиче од хелм, старе пољске речи за брдо.[2][3] Након што је област додељена Теутонским витезовима као пољском феуду 1232. године, германизовано име Кулм је коришћено у званичним документима у вези са градом. [4] Хелмно је припојен Пруској у Првој подели Пољске 1772. и, као део већег напора германизације, назив је званично преименован у Кулм.[5] Током немачке окупације у Другом светском рату, град је поново преименован из Хелмна у Кулм.
Историја
уредиХелмно је још од раног средњег века било важно насеље што потврђује недавно откривена базилика у римском стилу из XI века као и гробља из тог периода. Крсташи су 1228. године баш ово насеље изабрали за седиште Хмелинске земље, а од 1230 - 1250 је било главно крсташко насеље и седиште комтурије. 28. децембра 1233. године Хелмно добија статус града. У том периоду град је био познат и под називом Кулм (Kulm) (или Кулм (Culm)). Тада почиње највећи развој града, које је ступило у Ханту, али ипак није постало толико битно како је планирано и престигнуто је од Торуња.
У 14. веку, папским пресудама је наложено враћање града и региона Пољској, међутим, Тевтонски витезови нису поступилипо пресудама и наставили су да га заузимају.[6] Град је остао у саставу државе Тевтонских витезова до 1454. Године 1440. град је био један од оснивача Пруске конфедерације, која се противила тевтонској власти,[7] и на чији је захтев краљ Казимир IV Јагело поново инкорпорирао територију Краљевини Пољској 1454. У мају 1454. град се заклео на верност пољском краљу у Торуњу.[8] Од 1466. године по торуњском миру град је припао Пруској краљевини. Од 1473. године.
Године 1692. локална гимназија је трансформисана у Хелмно академију (Akademia Chełmińska), која је 1756. постала огранак Јагелонског универзитета у Кракову, најстаријег и водећег пољског универзитета.[9] Гжегож Гервази Горчицки, један од највећих пољских барокних композитора, био је предавач на Академији 1690-их.[10]
У XVIII веку Хелмно је почело да губи на значају, а 1772. године потпада под Пруску. Као Кулм, то је био гарнизонски град. Године 1776. Фридрих Велики је овде основао кадетску школу која је служила за германизацију пољских области и племства.[11] Године 1890. у гарнизону је био 561 војник.[12] 1. октобра 1890. кадетска школа је премештена у Кошалин (тада Кослин) у Померанији.[13] Као део анти-пољске политике, Пруси су протерали краковске професоре из Хелмна, укинули локалну пољску академију и затворили католичке манастире. Пољаци су били подвргнути разним репресијама, локалне пољске новине су заплењене.[14]
Када је 1939. избио Други светски рат, власти нацистичке Немачке су убиле 5.000 пољских цивила након што су преузеле контролу над територијом.[15]
Туристичке атракције
уредиХелмно је посебно богато туристичким атракцијама. У граду је очувано шест (од седам којих је постојало) готских цркава, скоро целе градске одбрамбене зидине, ренесансна градска већница, а такође и многе старе куће из XVIII - XIX века.
Сем тога атрактивна је и капија из средњег века.
Општина
уредиОпис | Укупно | Жене | Мушкарци | |||
---|---|---|---|---|---|---|
јединица | osób | % | особа | % | особа | % |
популација | 5 176 | 100 | 2 550 | 49,3 | 2 626 | 50,7 |
густина насељености (становника/km²) |
45,4 | 22,4 | 23 |
Демографија
уреди2021. |
---|
18.915 |
Партнерски градови
уредиРеференце
уреди- ^ „Local Data Bank”. Statistics Poland. Приступљено 2022-06-02. Data for territorial unit 0404011.
- ^ Acta Universitatis Nicolai Copernici: Nauki humanistyczo-społeczne, Issues 22-28 Uniwersytet Mikołaja Kopernika, 1967, page 6
- ^ Słownik etymologiczny nazw geograficznych Polski Maria Malec Wydawn. Naukowe PWN, 2002, page 56
- ^ Heinrich Gottfried Philipp Gengler: Regesten und Urkunden zur Verfassungs- und Rechtsgeschichte der deutschen Städte im Mittelalter, Erlangen , Codex juris municipalis Germaniae medii aevi: Regesten und Urkunden zur Verfassungs- und rechtsgeschichte der deutschen Städte im Mittelalter. 1863. стр. 679—680.
- ^ Hargreaves, Richard (2009). Blitzkrieg w Polsce - wrzesień 1939. Warsaw: Bellona. стр. 29.
- ^ „wojny polsko-krzyżackie”. Encyklopedia PWN (на језику: пољски). Приступљено 19. 4. 2024.
- ^ Górski, Karol (1949). Związek Pruski i poddanie się Prus Polsce: zbiór tekstów źródłowych (на језику: пољски). Poznań: Instytut Zachodni. стр. 11.
- ^ Górski, стр. 76
- ^ Mateusz Załuska. „Akademia Chełmińska”. Zabytek.pl (на језику: пољски). Приступљено 22. 8. 2021.
- ^ Mechanisz, Janusz (2012). Poczet kompozytorów polskich (на језику: пољски). Lublin: Polihymnia. стр. 50. ISBN 978-83-7847-012-0.
- ^ Polacy i Niemcy wobec siebie Stanisław Salmonowicz, Ośrodek Badań Naukowych im. W. Kętrzyńskiego, 1993
- ^ Brockhaus Konversations-Lexikon (на језику: немачки). 4 (14th изд.). Berlin and Vienna. 1892. стр. 624—625.
- ^ Meyers Konversations-Lexikon (на језику: немачки). 11 (6th изд.). Leipzig and Vienna. 1908. стр. 785—786.
- ^ „Chełmno w dniu odzyskania niepodległości 22 stycznia 1920 roku”. Chelmno.pl (на језику: пољски). Приступљено 13. 4. 2020.
- ^ Institute of National Remembrance data, based on Leszczynski, Kazimierz "Eksterminacja ludności w Polsce w czasie okupacji niemieckiej 1939-1945", Warsaw, 1962