Хелветска република
Хелветска република (фр. République Hélvetique, нем. Helvetische Republik, итал. Repubblica Elvetica) је Наполеонска вазална држава, која је постојала од 1798. до 1803. године.
.svg)
За време борби против Аустрије у Француским револуционарним ратовима револуционарне војске су окруживале Швајцарску. Французи су заузели Швајцарску конфедерацију 5. марта 1798. и тада је конфедерација престала постојати. Хелветска Република је проглашена 12. априла 1798. и осим тога донесене су следеће одлуке:
- укинута су феудална права
- укинут је суверенитет кантона
- успостављена је централизована држава по узору на Француску.
Тим наводним „прогресивним“ идејама Швајцарци су се супротстављали, посебно у централним деловима конфедерације. Французи су сломили устанак у Нидвалдену. Унутар конфедерације није било јединства о будућности Швајцарске. Било је више покушаја државног удара, али Французи су остали на власти. Окупаторска војска је пљачкала многе градове и насеља. Хелветска Република је због локалног отпора, али и због финансијских тешкоћа постала пример пропале државе. Нестабилност државе достигла је врхунац од 1802. до 1803. године. Наполеон је 1802. већ покушао да ублажи централистички поредак. У Швајцарску је 1803. дошло још француских војника. Наполеон је 19. фебруара 1803. донео Посреднички указ. У суштини радило се о компромису између старог и новог поретка. Укинуо је централизовану државу. Увео је федерално уређење са неким конфедеративним елементима. Такво стање је трајало до Бечког конгреса 1815, када Швајцарска добија поново конфедерално уређење. У модерној Швајцарској постоје остаци Хелветске Републике и појединим аспектима неких кантона и устава.
Административна подела
уредиПређашњи суверени кантони постали су обичне административне јединице, а да би се ослабио стари поредак за поједине кантоне су створене нове границе. Указом из 1798. створено је 19 кантона
