Хамдија Јусуфспахић
Хамдија Јусуфспахић (Занесовићи код Бугојна, 16. јун 1937 — Београд, 31. март 2016) био је почасни реис-ул-улема Исламске заједнице Србије и дугогодишњи београдски муфтија.[1]
| Хамдија Јусуфспахић | |
|---|---|
 Хамдија Јусуфспахић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 16. јун 1937. |
| Место рођења | Занесовићи код Бугојна, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 31. март 2016. (78 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Реис-ул-улема Исламске заједнице Србије | |
| Године | 2006—2007. |
| Наследник | Адем Зилкић |
| Почасни реис-ул-улема Исламске заједнице Србије | |
| Године | 2008—2016. |
| Београдски муфтија | |
| Године | 1967—2008. |
| Наследник | Мухамед Јусуфспахић |
Биографија
уредиХамдија је рођен 16. јуна 1937. године у селу Занесовићи које се налази између Бугојна и Горњег Вакуфа, а данас припада општини Бугојно. Био је седмо дијете оца Османа и мајке Латифе.[2]
Преминуо је 31. марта 2016. године у Београду.[1] Наредног дана, сахрањен је у центру Београда, поред Шејх-Мустафиног турбета.[3]
Школовање
уредиХамдија је 1948. године уписао медресу у Сарајеву, а завршио је 1958. године. Посљедња четири разреда радио је као имам. Као добар ученик стекао је право на стипендију у Египту, али је чекајући четири године на одлазак студирао право, завршио војни рок и био имам у Алаџа џамији у Фочи, у Карађоз-беговој џамији у Мостару и у џамији у Вишеграду. Исламски теолошки факултет на Универзитету Ел Азар у Каиру уписао је 1963. године и био је први југословенски држављанин који је тај факултет завршио, као и постдипломске студије на Одсјеку за филозофију, такође у Каиру.[2]
Приватни живот и политички ангажман
уредиОженио је 1967. године Египћанку Набилу, која је дипломирала у првој генерацији Исламског факултета и била је први исламски теолог у Југославији. Са њом је добио два сина Мухамеда и Мустафу и ћерку Муну.[2]
Хамдија Јусуфспахић се изјашњавао као Југословен, Босанац и муслиман, изричући да се никада није изјаснио као Србин или Хрват. Био је потпредсједник Савезне странке Југословена и један од идејних покретача, али не и члан, Југословенске љевице.[2]
Пријатељства
уредиИмао је пријатељске односе са представницима политичке љевице и деснице, Слободаном Милошевићем и Вуком Драшковићем. Са Војиславом Шешељом у почетку није био у добрим односима због његових изјава, али се након његовог доласка на чело општине Земун њихов однос поправио, јер су припадници муслиманске заједнице у тој општини истицали како је њихов живот постао лакши откако је он дошао на ту позицију.[2]
Међувјерски односи
уредиЧврсто је вјеровао у вјерску толеранцију, говорећи како је ислам као и остале монотеистичке религије. Истицао је како је положај муслимана у Србији веома тежак, јер се на њих увијек гледало као остатак турског, окупаторског времена, као ненародни елемент и издајнике.[2]
Одликовања
уредиПредсједник Републике Србије Томислав Николић је 2012. године потписао указ којим је Хамдија Јусуфспахић одликован Сретењским орденом I степена.[4] У указу се наводи да Хамдија добија одликовање због заслуга и личног доприноса у развоју међувјерске сарадње, вјерске толеранције и представљања Србије у иностранству, посебно у земљама са већинским муслиманским становништвом.[5]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б „Preminuo Hamdija Jusufspahić”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 31. 3. 2016. Архивирано из оригинала 14. 04. 2016. г. Приступљено 5. 12. 2018.
- ^ а б в г д ђ Grujić, Dragoslav (8. 3. 2007). „Musliman, Jugosloven i levičar”. Nedeljnik Vreme (на језику: српски). Архивирано из оригинала 04. 04. 2016. г. Приступљено 5. 12. 2018.
- ^ Драговић, Р. (1. 4. 2016). „Сахрањен муфтија Хамдија Јусуфспахић”. Вечерње Новости. Приступљено 24. 9. 2021.
- ^ „УКАЗИ О ОДЛИКОВАЊИМА”. predsednik.rs/ (на језику: српски). Приступљено 1. 4. 2016. „3. Хамдија Јусуфспахић, Сретењски орден 1. степена;”
- ^ „Хамдија Јусуфспахић одликован Сретењским орденом”. glassrbije.org/ (на језику: српски). Приступљено 1. 4. 2016. „У указу се наводи се да је Јусфуспахић одликован за заслуге и лични допринос у развоју међуконфесионалне сарадње, верске толеранције и представљање Србије у иностранству, нарочито у муслиманским земљама.”[мртва веза]
