Википедија

Харијет Бичер Стоу

Харијет Елизабет Бичер Стоу (енгл. Harriet Beecher Stowe; Личфилд, 14. јун 1811 — Хартфорд, 1. јул 1896[1]) била је аболициониста и аутор више од 10 књига, од којих је најчувенија Чича Томина колиба, која описује живот у ропству[2] и која је први пут објављена у наставцима 1851. и 1852 у аболиционистичком гласилу National Era.[3]

Харијет Бичер Стоу
Харијет Бичер Стоу
Лични подаци
Пуно имеХаријет Елизабет Бичер Стоу
Датум рођења(1811-06-14)14. јун 1811.
Место рођењаЛичфилд, САД
Датум смрти1. јул 1896.(1896-07-01) (85 год.)
Место смртиХартфорд, САД
Занимањеписац
Породица
РодитељиЛајман Стоу
Роксана Фут Бичер
Књижевни рад
Најважнија делаЧича Томина колиба
Потпис
Званични веб-сајт

Живот и дело

уреди

Харијет Елизабет Бичер је рођена 14. јуна 1811. у Личфилду, у Конектикату,[4] као седма од деветоро деце и најмлађа ћерка Лајмана Бичера, конгрегационалистичког свештеника, и Роксане Фут Бичер. Након што је њена мајка умрла од туберкулозе 1816. године, њен отац се оженио са Харијет Портер, са којом је имао још четворо деце. С обзиром да је потицала из веома утицајне породице, Бичер је имала прилику да се образује у веома угледној школи – Женској академији у Личфилду (Litchfield Female Academy), где је уписана 1819. године.[5] Још од малих ногу показивала је велики потенцијал, такав да је њен отац, свестан потешкоћа са којима ће се сусрести због тога што је жена, наводно једном рекао да му је жао што се није родила као мушкарац.[6]

Године 1824. преселила се у Хартфорд како би похађала једну од првих образованих институција за жене (Hartford Female Seminary) коју је основала и водила њена сестра Кетрин Е. Бичер.[5] Не само да је ту добила академско образовање које је у то доба било углавном доступно само мушкарцима, већ је и убрзо и сама почела да подучава (од 1827. године).[5] Почела је да пише средином двадесетих година 19. века, а њена прва дела су један теолошки есеј и недовршена трагедија у бланкверсу „Клеон” (1825). Њена прва објављена дела су приче за часопис Western Monthly Magazine (1833).[7]

Године 1832. са породицом се преселила у Синсинати (Кентаки).[5] Године које је провела у Синсинатију, према неким изворима, представљају кључни период у животу Харијет Бичер Стоу, јер се тада изградила и као предавач, и као писац.[6] До 1837. године била је асистент на Западњачком институту за жене, који је такође основала њена сестра Кетрин, а 1836. удала се за Келвина Елиса Стоуа, професора библијске књижевности у школи њеног оца, са којим је имала седморо деце.[7] У Синсинатију се такође по први пут сусрела са проблемом робовласништва, а како су и њена и мужевљева породица били противници ропства, убрзо су се придружили аболиционистичком покрету.[7]

Слике ропства са којима се сусретала током живота у држави Кентаки поново ће оживети у чувеном роману Чича Томина колиба.[6] Овај роман написала је у Брансвику, Мејн, где се преселила 1850. године. Роман је најпре објављиван у наставцима у часопису National Era, а у целини је први пут објављен 1852. године. Преведен је на најмање двадесет и три језика и доживео је велики успех, али је и жестоко нападан на „робовласничком Југу“ САД.[7] Године 1856. објавила је још један антиробовласнички роман (Dred: A Tale of the Great Dismal Swamp), али он није доживео успех.[7]

Од 1852. до 1864. живела је у Андоверу, у Масачусетсу, да би се, након што се њен муж пензионисао, поново преселила у Хартфорд. Док је живела у Андоверу, објавила је још неколико романа, који представљају хронике живота у Новој Енглеској.[7] Такође је објављивала чланке у часопису Atlantic Monthly, што јој је доносило профит све до 1869. када је часопис изгубио више од 15.000 претплатника због њеног чланка Права прича о животу Лејди Бајрон (The Truе Story of Lady Byron’s Wife), где је представила њене брачне проблеме и развод од чувеног песника. Ипак, ово је није спречило да чланак прошири и објави као књигу под насловом Одбрана Лејди Бајрон (Lady Byron Vindicated).[7] Поред поменутих дела, Харијет Бичер Стоу је писала и објављивала и књиге за децу.[7] Умрла је у Хартфорду 1. јула 1896, у 85. години, од можданог удара.[5]

Изабрани радови

уреди

Књиге

уреди

Романи

уреди

Драма

уреди
  • The Christian Slave. A Drama founded on a Portion of Uncle Tom's Cabin. Boston: Phillips, Sampson & Company. 1855. 

Поезија

уреди

Дела која нису фикција

уреди

Колекција

уреди
Током Харијетиног живота
уреди
Значајне постхумне колекције
уреди
  • The Writings of Harriet Beecher Stowe. Boston: Houghton, Mifflin & Co. 1896—1897.  17 Volumes. (A digital copy, hosted by HathiTrust, is linked to each volume number: Vol. I and Vol. II: Uncle Ton's Cabin and A Key to Uncle Tom's Cabin in two volumes; Vol. III & Vol IV: Dread, A Tale of the Great Dismal Swamp and Antislavery Tales and Papers, and Life in Florida After the War; in two volumes Vol. V: The Minister's Wooing; Vol. VI: The Pearl of Orr's Island; Vol. VII: Agnes of Sorento; Vol. VIII: Household Papers and Stories; Vol. IX and Vol. X: Oldtown Folks and Sam Lawson's Oldtown Fireside Stories in two volumes; Vol. XI" Poganuc Peoples and Pink and White Tyranny; Vol. XII: My Wife and I; Vol. XIII: We and Our Neighbors; [Vol. XIV]: Stories, Sketches and Studies: "Uncle Lot," "Love versus Law," "The Tea Rose," "Aunt Mary," "Frankness," "Cousin William," "Mrs. A and Mrs. B; or, What She Thinks about It," "Which is the Liberal Man?" "The Canal Boat," "Feeling," "The Seamstress," "Old Father Morris," "The Coral Ring," "Art and Nature," "The New Year's Gift," "Our Wood Lot in Winter," "The Mourning Veil," "New England Ministers," "Betty's Bright Idea," Deacon Pritkin's Farm, The First Christmas of New England and Little Foxes; Vol. XV: Religious Studies, Sketches and Poems; Vol. XVI: Stories and Sketches for the Young: Queer Little People, Little Pussy Willow, The Minister's Watermelons, A Dog's Mission, Lulu's Pupil and The Daisy's First Winter; [Vol. XVII]: Life and Letters of Harriet Beecher Stowe edited by Annie Field.)
  • Kathryn Sklar, ур. (1982). Harriet Beecher Stowe: Three Novels . New York: Library of America. ISBN 978-0-940450-01-1.  (Contains Uncle Tom's Cabin, The Minister's Wooing and Oldtown Folks.)

Приче и чланци

уреди
  • „Cousin William”. The Boston Weekly Magazine. 1 (3): 19. 22. 9. 1838. 
  • „Old Father Morris”. Lady's Book: 145. октобар 1838. 
  • „Flower Gathering”. Southern Rose. 7 (4): 60. 13. 10. 1838. 
  • „Trials of a Housekeeper”. Godey's Lady's Book. XVIII: 4. јануар 1839. 
  • „Stealing Peaches”. Episcopal Recorder. 16 (43): 172. 19. 1. 1839. 
  • „Olympiana”. Lady's Book: 241. јун 1839. 
  • „The Drunkard Reclaimed (I)”. New York Evangelist. 10 (48): 1. 30. 11. 1839.  and „The Drunkard Reclaimed (II)”. New York Evangelist. 10 (40): 1. 7. 12. 1839. 
  • „Art and Nature”. Lady's Book: 241. децембар 1839. 
  • "Mark Meriden" in E. Leslie, ур. (1841). Mr. and Mrs. Woodbridge with Other Tales. Providence, R.I.: Isaac H. Cady. стр. 129.  (Digital copy hosted by HathiTrust.)
  • „The Tea Rose”. Godey's Lady's Book. 24 (3): 145. март 1842. 
  • „The Dancing School (I)”. New York Evangelist. 14 (14): 1. 6. 4. 1843.  and „The Dancing School (II)”. New York Evangelist. 14 (14): 1. 13. 4. 1843. 
  • „The Family Circle”. Christian Reflector. 6 (19). 10. 5. 1843. 
  • „Feeling”. New York Evangelist. 14 (16): 1. 20. 4. 1843. 
  • „Now we see through a glass darkly”. New York Evangelist. 14 (23): 1. 8. 6. 1843. 
  • „The Bashful Cousin”. Philanthropist. 7 (44): 4. 12. 7. 1843. 
  • „So Many Calls”. Ladies Repository, and Gatherings of the West. 3: 278. септембар 1843. 
  • „The Nursery (I)”. The Youth's Companion. 17 (25): 98. 26. 10. 1843.  and „The Nursery (II)”. The Youth's Companion. 17 (26): 102. 2. 11. 1843. 
  • „Which is the Liberal Man?”. New York Evangelist. 15 (5): 1. 1. 2. 1844. 
  • „Moralist and Miscellanist”. Christian Reflector. 7 (6): 24. 8. 2. 1844. 
  • „Mark Meriden”. The Rover: A Weekly Magazine of Tales, Poetry, and Engravings. 3 (24): 376. 7. 8. 1844. 
  • „Tales and Sketches of Real Life”. Littell's Living Age. 2 (18): 339. 14. 9. 1844. 
  • „Mary at the Cross”. New York Evangelist. 15 (48): 192. 28. 11. 1844. 
  • „Love and Fear”. New York Evangelist. 15 (49): 196. 5. 12. 1844. 
  • „Immediate Emancipation – A Sketch”. The Cincinnati Weekly Herald and Philanthropist. 9 (21): 2. 5. 2. 1845. 
  • „Ladies' Department”. Massachusetts Ploughman and New England Journal of Agriculture. 4 (24): 4. 15. 3. 1845. 
  • „Narrative”. The Youth's Companion. 18 (48): 190. 3. 4. 1845. 
  • „Slavery”. Zion's Herald and Wesleyan Journal. 16 (15): 60. 9. 4. 1845. 
  • „The Interior or Hidden Life”. New York Evangelist. 16 (16): 1. 17. 4. 1845. .
  • „Uncle Abel and Little Edatrd”. Zion's Herald and Wesleyan Journal. 16 (21): 1. 21. 5. 1845. .
  • „A Tradition of the Church of Laodicea”. Episcopal Recorder. 23 (28): 109. 27. 9. 1845. 
  • „Children”. New York Evangelist. 17 (3): 1. 15. 1. 1846. 
  • „What will the American People do? (I)”. New York Evangelist. 17 (5): 1. 29. 1. 1846.  and „What will the American People do? (II)”. New York Evangelist. 17 (6): 1. 5. 2. 1846. 
  • „Parents and Children”. The New York Observer and Chronicle. 24 (32): 128. 8. 8. 1946. 
  • „The Way to Live on Christ”. Christian Watchman. 28 (2): 1. 8. 1. 1847. 
  • „Feelings”. Godey's Magazine and Lady's Book. 36: 102. фебруар 1848. 
  • „The Coral Ring”. Godey's Magazine and Lady's Book. 36: 340. јун 1848. 
  • „Moral Tales (I)”. The Youth's Companion. 22 (20): 77. 14. 9. 1848.  and „Moral Tales (II)”. The Youth's Companion. 22 (21): 81. 21. 9. 1848. 
  • „Atonement – A Historical Reverie”. New York Evangelist. 19 (52): 1. 28. 12. 1948. 
  • „A Little Child Shall Lead Them”. Christian Parlor Magazine: 248. 1. 5. 1850. 
  • „The Freeman's Dream: A Parable”. National Era. IV (31): 121. 1. 8. 1850. 
  • „Earthly Care a Heavenly Discipline”. New York Evangelist. 21 (1): 1. 1. 8. 1850. 
  • „Heinrich Stilling”. New York Evangelist. 22 (6): 1. 6. 2. 1851. 
  • „The Two Altars; or, Two Pictures in One (I)”. New York Evangelist. 22 (24): 1. 12. 6. 1851.  and „The Two Altars; or, Two Pictures in One (II)”. New York Evangelist. 22 (25): 1. 19. 6. 1851.  (Reprinted in a collection of leading abolitionists with facsimile signatures of the authors. Autographs for Freedom. London: Sampson Low, Son & Co.; and John Cassell. 1853. стр. 88.  Digitised by Archive.org.)
  • „The True Story of Lady Byron's Life”. The Atlantic Monthly. 24: 295. септембар 1869. 

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Wilson, Scott. Resting Places: The Burial Sites of More Than 14,000 Famous Persons, 3d ed.: 2 (Kindle Location 45342). McFarland & Company, Inc., Publishers. Kindle Edition.
  2. ^ Vollaro, Daniel R. 'Lincoln, Stowe, And The Little Woman/Great War' Story: The Making, And Breaking, Of A Great American Anecdote'. Journal of the Abraham Lincoln Association 30.1 (2015): 1. Web. 30 Mar. 2015.
  3. ^ Hedrick 1995, стр. 208
  4. ^ McFarland 2007, стр. 112
  5. ^ а б в г д Weinstein, Cindy. The Cambridge Companion to Harriet Beecher Stowe. Cambridge University Press. стр. xi. ISBN 978-0-511-22184-2. 
  6. ^ а б в Robbins, Sarah. The Cambridge Introduction to Harriet Beecher Stowe. Cambridge University Press. стр. 3. ISBN 978-0-511-27388-9. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж Bloom, Harold (2008). Bloom's Guides: Uncle Tom's Cabin. Bloom's Literary Criticism. ISBN 978-0-7910-9789-2. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
Спољашњи видео-запис
  Presentation by Joan Hedrick on Harriet Beecher Stowe: A Life, October 17, 1996, C-SPAN
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Харијет_Бичер_Стоу&oldid=28829777”