Ханс Фишер

Ханс Фишер
Ханс Фишер
	Ханс Фишер
Лични подаци
Датум рођења	27. јул 1881.
Место рођења	Франкфурт, Немачко царство
Датум смрти	31. март 1945. (63 год.)
Место смрти	Минхен, Трећи рајх
Научни рад
Поље	Хемија
Институција	Универзитет у Бечу
Награде	Нобелова награда за хемију

Ханс Фишер (Франкфурт, 27. јул 1881 — Минхен, 31. март 1945) био је немачки хемичар у органској индустрији и добитник Нобелове награде за хемију 1930. године за своја истраживања устава хемина и хлорофила, а посебно за синтезу хемина.

Биографија

Ране године

Фишер је рођен у Хохсту на Мајни, данас градској четврти Франкфурта . Његови родитељи су били др Југен Фишер, директор фирме Kalle & Co. из Висбадена, и Ана Хердеген. Ишао је у основну школу у Штутгарту, а касније у Гимназију (Humanistisches Gymnasium) у Висбадену, матурирајући 1899. Читао је хемију и медицину, прво на Универзитету у Лозани, а затим у Марбургу . Дипломирао је 1904. године, а 1908. године стекао је звање доктора медицине . ^[1]

Каријера

Прво је радио на медицинској клиници у Минхену, а затим на Првом берлинском хемијском институту под водством Емила Фишера . Вратио се у Минхен 1911. године и годину дана касније квалификовао за предавача интерне медицине. 1913. постао је предавач физиологије на Физиолошком институту у Минхену. 1916. године постао је професор медицинске хемије на Универзитету у Инзбруку, а одатле је отишао на Универзитет у Бечу 1918.

Од 1921. до своје смрти био је на месту професора органске хемије на Техничком универзитету у Минхену .

Фишеров научни рад се највише бавио истраживањем пигмената у крви, жучи, а такође и хлорофила у лишћу, као и хемијом пирола из којег ови пигменти потичу. Од посебне важности била је његова синтеза билирубина и хемина . За ово дело добио је многе почасти, а Нобелову награду добио је 1930. Месечев кратер Фишер назван је по њему (и Херману Фишеру) 1976. године.

Лични живот

Фишер се 1935. оженио Вилтруд Хауфе. Самоубиство је извршио у Минхену у очају због уништења свог института и свог рада током последњих дана Другог светског рата.

1945. године, пред крај Другог светског рата, његово истраживање у Минхену уништено је у бомбашкој рацији. Фишер је потом починио самоубиство.

Референце

^ "The Nobel Prize in Chemistry 1930". nobelprize.org.

Литература

Хајнрих Ото Виланд (1950). „Hans Fischer und Otto Hönigschmid zum Gedächtniss”. Angewandte Chemie. 62 (1): 1—4. Bibcode:1950AngCh..62....1W. doi:10.1002/ange.19500620102.
Bickel, M H (2001), "[Henry E. Sigerist and Hans Fischer as pioneers of a medical history institute in Zurich]", Gesnerus 58 (3-4)
Stern, A J (1973), "Hans Fischer (1881-1945)", Ann. N. Y. Acad. Sci. 206, Stern, Adolph J. (1973). „Hans Fischer (1881–1945)”. Annals of the New York Academy of Sciences. 206 (1): 752—761. Bibcode:1973NYASA.206..752S. PMID 4584221. doi:10.1111/j.1749-6632.1973.tb43252.x.
Watson, C J (1965), "Reminiscences of Hans Fischer and his laboratory", Perspect. Biol. Med. 8 (4)
Kämmerer, H (1961), "Hans Fischer (1881-1945). A reminiscence on the 80th anniversary of his birth.", Münchener medizinische Wochenschrift (1950) 103, 1961 Nov 3

[Nobel-1] "The Nobel Prize in Chemistry 1930". nobelprize.org.

[1]