Википедија

Ханза-Бранденбург К

Ханза-Бранденбург K (нем. Hansa-Brandenburg K) је бомбардерско-извиђачки хидроавион направљен у Немачкој. Авион је први пут полетео 1916. године а највише се користио у ратној морнарици Аустроугарске[2].

Ханза-Бранденбург K[1]

Ханза-Бранденбург К
Опште
Намена морнарички бомбардерско-извиђачки
Посада 2 до 3 члана
Земља порекла  Немачко царство
Произвођач  Немачко царство Ханза-Бранденбург (Hansa-Brandenburg)

 Аустроугарска УФАГ, ЕФАГ и ФЕНИКС

Први лет 1916.
Почетак производње 1916 и 1917.
Уведен у употребу 1917.
Повучен из употребе 1925.
Статус неоперативан
Први корисник Аустроугарска ратна морнарица
Број примерака 61
Димензије
Дужина 10,20 m
Размах крила 16,30 m
Висина 3,80 m
Површина крила 45,00 m²
Маса
Празан 1.000 kg
Нормална полетна 1.700 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 х Daimler 160/Daimler 185/Hiero 200/Hiero 230
Снага 1 x 117 / 136 / 147 / 170 kW
Перформансе
Брзина крстарења 135 km/h
Макс. брзина на H=0 140 km/h
Долет 1.100 km
Плафон лета 4.000 m

Пројектовање и развој

уреди

Уласком Италије у Првог светског рата интензивирале су се ратне операције на јадранској акваторији што је код Аустроугарске морнарице проузроковало потребу за борбеним хидроавионима па је одлучено да се покрене производња домаћег борбеног хидроавиона класе К (Kampfflugboot), с обзиром да се на страни нису могли купити такви авиони. Понуду за производњу овог авиона је прихватио инж. Вајхман, међутим Концерн Кастиљони који је био власник фирми Ханса Бранденбург и будимпештанског УФАГ-а понудио је да УФАГ производи авион Ханса Бранденбург K кога је инж. Ернст Хајнкел пројектовао почетком 1916. године. Тако је на основу искуства у градњи хидроавиона Ханза-Бранденбург CC и W.18 авион који је по својим конструктивним решењима био веома сличан претходним хидроавионима али је по димензијама и снази мотора био знатно већи авион. С обзиром на своју намену авион је био двосед, а посада му се састојала од пилота и стрелца-извиђача. Немачка морнарица није прихватила овај авион али га је прихватила ратна морнарица Аустроугарске. С обзиром да капацитети фирме Ханса Бранденбург нису били довољни ни да покрију потребе Немачке у авионима, а власници Ханса Бранденбург и аустроугарске фирме УФАГ из Будимпеште су били исти, производња авиона Ханса Бранденбург K је препуштана УФАГ-у. Поред УФАГ-а ови авиони су се производили и у аустроугарским фирмама ЕФАГ и Феникс али су то биле мале количине.

Технички опис

уреди

Авион Ханса Бранденбург К је једномоторни двокрилни двоседи бомбардерско-извиђачки хидро авион. Авион је потпуно дрвене конструкције труп је у облику чамца обложен водоотпорним шпером, а крила су дрвене конструкције пресвучена платном. Крила су четвртастог облика са равним крајевима. Са сваке стране крила, авион је имао по два пара упорница у облику слова V гледано са предње стране авиона. Укрућивање крила се постизало унакрсно постављеним челичним ужадима са затезачима. Доња крила код овог авиона су нешто краћа од горњих. Испод доњих крила су постављени пловци који обезбеђују стабилност при узбурканом мору. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. У међу простору између крила је био смештен шесто цилиндарски, линијски, водом хлађен мотор Daimler 160 / Daimler 185 / Hiero 200 / Hiero 230 снаге (117/136/147/170) kW/(160/185/200/230) KS који је био причвршћен на челичну конструкцију ослоњену на труп авиона. Потисна елиса која покреће авион је двокрака, направљена од дрвета фиксног корака. Кокпит пилота је био отворен и налазио су у трупу авиона испред крила, а у самом носу авиона испред пилота је седео стрелац-извиђач који је био наоружан једним покретним митраљезом калибра 7,92 mm.

Наоружање

уреди
Наоружање авиона: Ханза-Бранденбург К
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Митраљез
Број и ознака митраљеза 1 напред
Калибар 7,92 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Ракетно наоружање (ракете)


Оперативно коришћење

уреди

У току 1916. и 1917. године произведено је у УФАГ-у укупно 46 примерака авиона Ханза-Бранденбург К који су били опремљени моторима Daimler 160 / Daimler 185 а у току 1918. године испоручено је још 15 авиона овог типа али са мотором Hiero 200 и 3 авиона са мотором Hiero 230.

Авиони Ханза-Бранденбург К су коришћени у току рата на Јадранском мору у ратним операцијама против Италијана, и показали су се веома успешним при коришћењу на разуђеној обали Јадранског мора. Аустроугарска морнарица их је користила за намену за коју су пројектовани тј. обалско извиђачке и бомбардерске задатке[3]. Ови авиони су били стационирани у хидро базама Пула и Кумбор у Боки которској. На крају рата преостале авионе овог типа су заробили Италијани, Французи и Југословени.

У југослованском ПВ (поморском ваздухопловству Краљевине СХС) се претпоставља да су коришћена седам авиона типа Ханза-Бранденбург К.[4] Ови авиони су коришћени за чишћење мина 1919. године и као обалски извиђачи све до половине 20-их година 20. века када су их заменили домаћи хидроавиони Икарус ИО.

Земље које су користиле овај авион

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Keimel, Reinhard (1981). „Die Seeflugzeuge der k.u.k Kriegsmarine von 1912 - 1918”. Oesterreichs Luftfahrzeuge-Gschichte der Luftfahrt von den Anfaengen bis Ende 1918 (на језику: (језик: немачки)). AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. стр. 423. ISBN 978-3-900310-03-5. 
  2. ^ „Ваздухопловне традиције Србије”. Архивирано из оригинала 24. 06. 2014. г. Приступљено 20. 10. 2014. 
  3. ^ Isaić & Frka 2010.
  4. ^ Петровић, Огњан М. (2/2000). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930)". Лет - Flight 2: pp. 40. ISSN 1450-684X

Литература

уреди
  • Haddow, George (2006). Hansa Brandenburg W.13 (на језику: (језик: енглески)). Berkhamstead: Albatros Productions. 
  • Лучић, Душан (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана (на језику: (језик: српски)). YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник. 
  • Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић. 
  • Keimel, Reinhard (1981). „Die Seeflugzeuge der k.u.k Kriegsmarine von 1912 - 1918”. Oesterreichs Luftfahrzeuge-Gschichte der Luftfahrt von den Anfaengen bis Ende 1918 (на језику: (језик: немачки)). AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. стр. 423. ISBN 978-3-900310-03-5. 
  • Haberfellner, Wernfried; Schroeder, Walter (1993). Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH (на језику: (језик: немачки)). AT-Graz: Weishaupt. ISBN 978-3-7059-0000-4. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (на језику: (језик: немачки)). Wiesbaden: Falken-Verlag E.Sicker KG. ISBN 3 8068 0391 9. 
  • Isaić, Vladimir; Frka, Danijel (2010). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio) (на језику: (језик: хрватски)). Zagreb: Tko zna zna d.o.o. ISBN 978-953-97564-6-6. 
  • Петровић, Огњан М. (2000). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930)”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 2: 21—84. ISSN 1450-684X. 
  • Илић, Видосава (2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 88—106. ISSN 1450-684X. 
  • Оштрић, Шиме; Мицевски, Милан (2007). Летећи Чунови: Чамци који лете - летјелице које плове (на језику: (језик: српски)). SRB-Београд: Галерија '73. 
  • Keimel, Reinhard (1981). „Die Seeflugzeuge der k.u.k Kriegsmarine von 1912 - 1918”. Oesterreichs Luftfahrzeuge-Gschichte der Luftfahrt von den Anfaengen bis Ende 1918 (на језику: (језик: немачки)). AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. стр. 423. ISBN 978-3-900310-03-5. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Ханза-Бранденбург_К&oldid=28842577”