Википедија

Френсис Арнолд

амерички хемијски инжењер

Френсис Хамилтон Арнолд (енгл. Frances Hamilton Arnold, 25. јул 1956) је амерички хемијски инжењер и добитница Нобелове награде за хемију.[1] Професор је хемијског инжењерства, биоинжењерства и биохемије на Калифорнијском технолошком институту. Добила је Нобелову награду за хемију 2018. године за „за истраживања везана за измену својстава протеина како би се користили у терапеутске и индустријске сврхе”.

Френсис Арнолд
Арнолдова у Стокхолму децембра 2018. године
Лични подаци
Датум рођења(1956-07-25)25. јул 1956. (68 год.)
Место рођењаЕџвуд, Пенсилванија, САД
ОбразовањеУниверзитет Принстон
Универзитет Калифорније (Беркли)
Научни рад
ПољеХемијско инжењерство
Биоинжењеринг
Биохемија
ИнституцијаКалифорнијски технолошки институт
МенториХерви Бланш
Позната поусмерена еволуција ензима
НаградеНобелова награда за хемију (2018)
Званични веб-сајт
www.che.caltech.edu/faculty/arnold_f/index.html

Младост и образовање

уреди

Арнолдова је кћерка Жозефине Инман и нуклеарног физичара Вилијама Хауарда Арнолда. Одрасла је у Еџвуду, предграђу Питсбурга, као и у питсбуршким четвртима Шејдисајд и Сквирел хил, а завршила је градску средњу школу Тејлор Алдердајс 1974. године.[2] Као средњошколка је аутостопирала до Вашингтона како би протестовала против Вијетнамског рата, а живјела је сама радећи као конобарица у локалном џез клубу и као возач таксија.[3]

Арнолдова је дипломирала 1979. године и стекла диплому из области машинства и аерокосмичког инжењерства, гдје се фокусирала на истраживања соларне енергије.[4] Поред обавезних предавања, Арнолдова је похађала и предавања из економије, руског и италијанског језика, а замишљала је да ће постати дипломата или извршни директор, чак је размишљала и да стекне диплому из области међународних послова.[5] Узела је годину дана паузе од студирања како би отпутовала у Италију и радила у фабрици која је производила дијелове за нуклеарни реактор, а затим се вратила да заврши студије.[6] Када се вратила на Принстон, придружила се Принстоновом центру за енергетику и заштиту животне средине — групи научника и инжењера коју је у то време водио Роберт Соколов, радећи на развоју одрживих извора енергије, што ће постати кључни фокус каснијег рада Арнолдове.[6]

Након дипломирања на Принстону 1979. године, Арнолдова је радила као инжењер у Јужној Кореји и Бразилу, као и на Институту за истраживање соларне енергије у Колораду.[6] У овом институту (који данас носи назив Национална лабораторија за изучавање обновљиве енергије) радила је као дизајнер објеката за соларну енергију за удаљене локације, а помагала је у писању докумената за Уједињене нације.[5]

Докторске студије је започела на Универзитету Калифорније гдје је докторирала у области хемијског инжењерства 1985. године.[7] За вријеме докторских студија више се заинтересовала за биохемију.[6][8] Њена докторска дисертација, коју је одрадила у лабораторијама Ворена Бланша, обрађује тему техника афинитне хроматографије.[7][9]

Приватни живот

уреди

Арнолдова живи у калифорнијском граду Ла Канјада Флинтриџ. Била је у браку са Џејмсом Е. Бејлијем који је преминуо од рака 2001. године.[10][11] Добили су сина Џејмса Бејлија.[12] Арнолдова је сама себи дијагностиковала рак дојке 2005. године и подвргнута је терапији која је трајала 18 мјесеци.[13][13]

Удала се за астрофизичара са Калтека Ендруа Е. Ланга 1994. године, са којим је добила два сина, Вилијама и Џозефа.[12][14] Ланг је починио самоубиство 2010. године, а њихов син Вилијам је погинуо у несрећи 2016. године.[10]

Референце

уреди
  1. ^ „The Nobel Prize in Chemistry 2018”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-02. 
  2. ^ „She cut classes at Allderdice. Now Pittsburgh native Frances Arnold has a Nobel Prize in -- chemistry.”. Pittsburgh Post-Gazette (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-02. 
  3. ^ Kharif, Olga. „Frances Arnold's Directed Evolution”. www.bloomberg.com. Приступљено 2019-11-02. 
  4. ^ „Princeton engineering alumna Frances Arnold wins Nobel Prize in Chemistry”. Princeton University (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-02. 
  5. ^ а б Ouellette, Jennifer (2013-03-08). „Directed Evolution: How to Turn Mutations Into Green Fuel”. Slate Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-02. 
  6. ^ а б в г „Evolution Gets an Assist”. Princeton Alumni Weekly (на језику: енглески). 2014-10-17. Приступљено 2019-11-02. 
  7. ^ а б Arnold, Frances Hamilton (1985). Design and scale-up of affinity separations (на језику: енглески). OCLC 910485566. 
  8. ^ „Frances H. Arnold”. NAE Website. Приступљено 2019-11-02. 
  9. ^ „A to G | Harvey W. Blanch”. stage.cchem.berkeley.edu. Приступљено 2019-11-02. 
  10. ^ а б „This Nobel winner lost a son and two husbands and survived cancer”. NBC News (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-02. 
  11. ^ D. S. Clarke (2002) Biotechnology and Bioengineering vol 79, no 5, page 483 "In Appreciation:James E. Bailey, 1944–2001"
  12. ^ а б Overbye, Dennis (2010-01-27). „Andrew Lange, Scholar of the Cosmos, Dies at 52”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2019-11-02. 
  13. ^ а б „Frances Arnold: Career path of a Caltech scientist”. Los Angeles Times (на језику: енглески). 2011-07-03. Приступљено 2019-11-02. 
  14. ^ „Andrew E. Lange ’80”. Princeton Alumni Weekly (на језику: енглески). 2016-01-21. Приступљено 2019-11-02. 

Спољашње везе

уреди
 
Френсис Арнолд на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Френсис_Арнолд&oldid=28803777”