Френк Гери
Френк Овен Гери (енгл. Frank Owen Gehry), рођен као Ефраим Овен Голдберг (енгл. Ephraim Owen Goldberg; Торонто, 28. фебруар 1929),[1] је амерички архитекта канадског порекла познат по скулптуралном приступу грађевинском дизајну.[2] Најпознатији је по зградама са великим закривљеним површинама често прекривеним сјајним металима. Његов најпознатији рад и најбољи пример његовог стила је Гугенхајмов музеј у Билбау, у Шпанији који је обложен плочама од титанијума.
| Френк Гери | |
|---|---|
.jpg) Френк Гери 2014. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 28. фебруар 1929. |
| Место рођења | Торонто, Канада |
Он је дизајнер националног споменика Двајту Д. Ајзенхауеру.[3]
Биографија
уреди
Године 1951, завршио је студије архитектуре на Универзитету јужне Калифорније, а затим се запослио код архитекте Виктора Груена у Лос Анђелесу. Од 1956. до 1957. студирао је урбанизам на „Постдипломској школи за дизајн" на Харвардском универзитету, а од 1957. до 1958. је радио са архитектима Пиром Лукманом у Лос Анђелесу и Андреом Ремондреом у Паризу. Године 1962, у Лос Анђелесу је отворио свој архитектонски биро.
Младост
уредиГери је рођен као Френк Овен Голдберг[4] 28. фебруара 1929. у Торонту, Онтарио,[5] од мајке Сејди Телме (рођена Каплански/Каплан) и оца Eрвинга Голдберга.[6] Његов отац је рођен у Бруклину, Њујорк, од родитеља руских Јевреја, а мајка је била пољска јеврејска имигранткиња рођена у Лођу.[7][8][9] Као креативно дете, охрабрила га је бака, Лија Каплан,[10] са којом је градио мале градове од комада дрвета.[11] Са овим остацима из мужеве гвожђаре сатима га је забављала, градећи замишљене куће и футуристичке градове на поду дневне собе.[6]
Геријева употреба валовитог челика, ланчане ограде, необојене шперплоче и других утилитарних или „свакодневних“ материјала делимично је инспирисана провођењем суботњег јутра у гвожђари његовог деде. Са оцем је проводио време цртајући, а мајка га је увела у свет уметности. „Дакле, креативни гени су били ту“, каже Гери. „Али мој отац је мислио да сам сањар, да нећу ништа постићи. Моја мајка је мислила да се ја само уздржавам да радим ствари. Она би ме гурала.”[12]
Деда му је дао хебрејско име „Јефрем“, али га је користио само на својој бар мицви.[1]
Образовање
уредиГодине 1947, Геријева породица емигрирала је у Сједињене Државе, настанила се у Калифорнији. Добио је посао да вози камион за доставу и студирао је на Градском колеџу у Лос Анђелесу. Дипломирао је на Архитектонском факултету Универзитета Јужне Калифорније. Током тог времема је постао члан Алфа Епсилон Пај.[13]
Према Герију, „био сам возач камиона у ЛА, ишао на Сити Колеџ, и окушао сам се у оглашавању преко радија, у чему нисам био баш добар. Покушао сам са хемијским инжењерингом, у чему нисам био успешан и није ми се свиђало, и онда сам се сетио. Знаш, некако сам почео да разбијам мозак око тога, 'Шта ја волим?' Где сам био? Шта ме је одушевило? И сетио сам се уметности, да сам волео да идем у музеје и да сам волео да гледам слике, волео сам да слушам музику. Те ствари су долазиле од моје мајке, која ме је водила на концерте и у музеје. Сетио сам се баке и блокова, и само из предосећаја, пробао сам неке часове архитектуре.”[14] Гери је дипломирао архитектуру на Универзитету Јужне Калифорније 1954. године.[15]
Затим је провео време далеко од архитектуре на бројним другим пословима, укључујући службу у Армији Сједињених Држава.[11] У јесен 1956, преселио је породицу у Кембриџ, где је студирао урбанистичко планирање на Харвардској постдипломској школи за дизајн. Напустио је пре него што је завршио програм, обесхрабрен и „утучен“.[16] Његове прогресивне идеје о друштвено одговорној архитектури биле су недовољно реализоване, а кап која је прелила чашу пала је када је седео у дискусији о „тајном пројекту у току“ једног професора — палати коју је пројектовао за десничарског кубанског диктатора Фулхенција Батисту (1901 –1973).[6]
Најзначајнија дела
уреди- Миленијум парк у Чикагу, САД
- ДЗ Банка у Берлину, Немачка
- Амерички центар у Паризу, Француска
- Гугенхајмов музеј у Билбау, Шпанија
- Концертна дворана Дизни у Лос Анђелесу, Калифорнија
- Рокенрол музеј (Experience Music Project) у Сијетлу
- Кула Гери у Хановеру, Немачка
- Кућа која плеше у Прагу, Чешка
Награде
уреди- 1989: Прицкерова награда за архитектуру.
- 1999: Златна медаља АИА.
- 2000: Златна медаља РИБА.
- 1995: Награда Златне плоче Америчке академије за достигнућа[17]
- 1998: Национална медаља уметности[18]
- 2000: Национална награда за дизајн Купер-Хјуит за животно дело[19]
- 2002: пратилац Реда Канаде[20]
Галерија
уреди
Референце
уреди- ^ а б Reinhart, Anthony (2010-07-28). „Frank Gehry clears the air on fishy inspiration”. The Globe and Mail. ProQuest 2385608064. Архивирано из оригинала 2010-07-31. г.
- ^ Tyrnauer, Matt (30. 6. 2010). „Architecture in the Age of Gehry”. Vanity Fair. Приступљено 22. 7. 2010.
- ^ for the design, see: "Dwight D. Eisenhower Memorial: Design" Архивирано новембар 19, 2013 на сајту Wayback Machine
- ^ Filler, Martin (2007). Makers of Modern Architecture
. New York Review Books. стр. 170. ISBN 978-1-59017-227-8. OCLC 82172814.
- ^ Emanuel, Muriel, ур. (1994). Contemporary Architects (3rd изд.). St. James Press. стр. 341—343. ISBN 1-55862-182-2. OCLC 30816307.
- ^ а б в Chollet, Laurence B. (2001). The Essential Frank O. Gehry. New York: The Wonderland Press. стр. 112. ISBN 0-8109-5829-5.
- ^ Finding Your Roots, February 2, 2016, PBS
- ^ Green, Peter S. (30. 6. 2005). „In the News: Warsaw Jewish Museum In Poland”. The New York Times. Приступљено 2011-08-30.
- ^ Gorin, Abbott (Spring 2015) "A Golden Age of Jewish Architects" Jewish Currents. Retrieved 12 January 2020.
- ^ Ouroussoff, Nicolai (October 25, 1998) "I'm Frank Gehry, and This Is How I See the World" https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1998-oct-25-tm-35829-story.html Los Angeles Times Magazine
- ^ а б Templer, Karen (5. 12. 1999). „Frank Gehry”. Salon. Приступљено 2007-08-25.
- ^ Lacayo, Richard; Levy, Daniel S. (26. 6. 2000). „Architecture: The Frank Gehry Experience”. Time. 155 (26). стр. 64. Архивирано из оригинала 5. 1. 2013. г. Приступљено 22. 3. 2015.
- ^ Engel, Eliot L. (2. 8. 2013). „Congratulating the Alpha Epsilon Pi International Fraternity”. Capitol Words. Приступљено 12. 1. 2020.
- ^ „Biography and Video Interview of Frank Gehry at Academy of Achievement”. www.achievement.org. American Academy of Achievement.
- ^ Schoenberg, Jeremy (January 18, 2011) "Architect Frank Gehry Named Judge Widney Professor" Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2022) USC News
- ^ Isenberg, Barbara (2012). Conversations with Frank Gehry. Knopf Doubleday Publishing Group. стр. 40—43. ISBN 978-0-307-95972-0.
- ^ „Frank O. Gehry Biography and Interview”. www.achievement.org. American Academy of Achievement.
- ^ „Lifetime Honors – National Medal of Arts”. National Endowment for the Arts. Архивирано из оригинала 2011-08-06. г. Приступљено 2011-08-30.
- ^ „Lifetime Achievement Winner: Frank Gehry”. Cooper Hewitt, Smithsonian Design Museum. Архивирано из оригинала 25. 9. 2010. г.
- ^ „Companion of the Order of Canada”. Governor General of Canada. Приступљено 2015-09-14.
Литература
уреди- Isenberg, Barbara (2012). Conversations with Frank Gehry. Knopf Doubleday Publishing Group. стр. 40—43. ISBN 978-0-307-95972-0.
- Dal Co, Francesco; Forster, Kurt W.; Arnold, Hadley (1998). Frank O. Gehry: The Complete Works. New York: The Monacelli Press. ISBN 978-1-885254-63-4.
- Gehry, Frank O.; Colomina, Beatriz; Friedman, Mildred; Mitchell, William J.; Ragheb, J. Fiona; Cohen, Jean-Louis (мај 2001). Frank Gehry Architect (Hardcover). Solomon R. Guggenheim Museum, Museo Guggenheim Bilbao. Guggenheim Publications. стр. 390. ISBN 978-0810969292.
- Goldberger, Paul (2015). Building Art: The Life and Work of Frank Gehry. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 9780307701534. OCLC 913514521.
- Rattenbury, Kester (2006). Architects Today. Laurence King Publishers. ISBN 978-1-85669-492-6.
- Staff (1995) "Frank Gehry 1991-1995" El Croquis
- Bletter, Rosemarie Haag (1986). The Architecture of Frank Gehry. Walker Art Center. New York: Rizzoli. ISBN 978-0-8478-0763-5..
- Friedman, Mildred; Sorkin, Michael (17. 12. 1999). Gehry Talks: Architecture + Process (Hardcover) (1st изд.). New York: Rizzoli. ISBN 978-0-8478-2165-5.
- Gehry, Frank O. (2004). Gehry Draws. Violette Editions. ISBN 978-1-900828-10-9.
- Richardson, Sara S. (1987). Frank O. Gehry: A Bibliography. Monticello, Ill.: Vance Bibliographies. ISBN 978-1-55590-145-5.
- van Bruggen, Coosje (30. 12. 1999) [1997]. Frank O. Gehry: Guggenheim Museum Bilbao (Hardcover) (1st изд.). New York: Guggenheim Museum Pubns. ISBN 978-0-8109-6907-0.
Спољашње везе
уреди- Critique of Gehry's "Building B1" in Brooklyn's Atlantic Yards
- Photographs of exterior of Gehry Residence Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2007)
- Tolomeus, QTVR MARTa by Tolomeus
- Gehry Partners, LLP, Gehry's architecture firm
- Gehry Technologies, Inc., Gehry's technology firm
- Virtual Build Team, LLC, the small BIM services company who first introduced Gehry's practice to digital design and the practical application of CATIA to challenging modern architecture
- Photo archive with many images of Gehry's buildings and portraits
- Pritzker Prize page on Gehry
- Panama: Bridge of Life Museum of Biodiversity Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јул 2020)
- Frank Gehry in Los Angeles (Photos)
- Franck Gehry's House in California (with drawings)
- Frank O. Gehry slide library: large number of buildings and models
- Microclimatic Impact: Glare around the Walt Disney Concert Hall
- Documentary: Sketches of Frank Gehry Архивирано на сајту Wayback Machine (15. април 2009)
- Brooklyn's Trojan Horse: What's wrong with the buildings Frank Gehry wants to put in my neighborhood?
- Gehry on how to build on time and budget
- Photographs of Gehry's work including early projects Архивирано на сајту Wayback Machine (30. мај 2008)
- DVD Talk's Review of Sketches of Frank Gehry Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2007)
- Vintage Gehry : Hotel Marqués de Riscal (with slideshow)
- A relatively dark conversation with Frank Gehry by Akhil Sharma
- Frank Gehry: America's Best Leaders
