Фрањевци конвентуалци
Фрањевци конвентуалци су припадници римокатоличког Реда мале браће конвентуалаца (лат. Ordo Fratrum Minorum Conventualium / OFM Conv.) који спада у скупину фрањевачких редова. Конвентуалски фрањевачки ред је настао услед поделе унутар првобитно јединственог Фрањевачког реда, у оквиру кога су још од оснивања у 13. веку постојале две струје: опсервантска и конвентуалска. Прва се залагала за строго поштовање завета сиромаштва без стицања имовине, док је друга практиковала условно поштовање завета уз стицање имовине. Унутрашња превирања између поменутих струја довела су 1517. године до поделе на два посебна фрањевачка реда (опсервантски и конвентуалски). Од тада постоји самосталан Фрањевачки конвентуалски ред, а његови припадници се називају фрањевцима конвентуалцима.[1][2][3]
Припадници овог фрањевачког реда били су током историје веома активни и на разним јужнословенским просторима.[4][5]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Esser 1972.
- ^ Esser 1983.
- ^ Maračić 1991, стр. 14-29.
- ^ Žugaj 1989, стр. 1-26.
- ^ Žugaj 1990, стр. 1-48.
Литература
уреди- Esser, Kajetan (1972). Pregled povijesti Franjevačkog reda. Sarajevo: Franjevačka teologija.
- Esser, Kajetan (1983). Početak i svrha Franjevačkog reda. Split: Kačić.
- Žugaj, Marijan (1989). „Bosanska vikarija i franjevci konventualci”. Croatica Christiana periodica. 13 (24): 1—26.
- Žugaj, Marijan (1990). „Samostani franjevaca konventualaca u Bosanskoj vikariji”. Croatica Christiana periodica. 14 (25): 1—48.
- Линч, Џозеф Х. (1999). Историја средњовековне цркве. Београд: Clio.
- Maračić, Ljudevit Anton (1991). „Conventualitas u redu Male braće”. Croatica Christiana periodica. 15 (28): 14—29.
- Радонић, Јован (1950). Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Београд: Научна књига.
- Станојевић, Станоје (1912). Борба за самосталност Католичке цркве у Немањићској држави. Београд: Српска краљевска академија.
