Француска улица (Београд)

ФРАНЦУСКА улица

Општина	Стари град
Почетак	Трг Републике
Крај	Улица цара Душана
Дужина	650 m
Ширина	23 m
Створена	1872.
Названа	1930
Стари називи	Вршачка и Глумачка, Позоришна

Француска улица простире се на територији Градске општине Стари град у Београду, од Трга Републике и Народног позоришта до Улице цара Душана.

Име улице

Француска улица носи назив у част вишевековног пријатељства нашег народа са Француском Републиком, духовним средиштем филозофске, етичке, социјалне и политичке мисли. Од давнина је француски интелектуални живот испуњавала борба против догматизма и тежња ка изградњи друштва владавине разума, а против апсолутизма, привилегија и друштвених предрасуда, на чему је и утемељен образац грађанског парламентаризма ове државе.

Француски универзитети надалеко су познати и цењени широм света, а француска књижевност, уметност и мода доминантни су културни утицаји у Европи и шире. Француски језик цењен је као језик интелектуалних и научних кругова и дипломатије, а прокламовањем начела народности Француска је посредно допринела ослобађању и уједињењу народа.

Први сусрети Француза и Срба дешавају се још за време Првог крсташког рата (XI век), када је кроз Београд пролазио Готије Сан-Савоар и Петар из Амијена. Познато је и француско порекло Јелене, жене краља Уроша I, која је била у родбинским везама са Карлом I и II, напуљским краљевима из династије Анжу.

Политички односи Србије и Француске формализовани су 1838. године када је отворен француски конзулат у Београду, а српски државник Илија Гарашанин у свом програму спољно-политичке акције Србије потенцирао је Француску као политички ослонац и модел. На конгресима великих сила Француска је, у више наврата, подржавала Србију: у Паризу 1856. године, па 1862. након турског бомбардовања, затим 1867. године у контексту решавања градских питања, у моменту када су турски гарнизони напуштали Београд и друге градове. Подршку је Србија добила од Француске и на Берлинском конгресу 1878. године, када је призната независност и проширене територијалне границе тадашње државе.

Такође не треба заборавити и да је први страни инструктор српске војске био француски пуковник Иполит Монден, те да је прву железничку пругу у Србији изградило једно француско друштво. Такође је у низу година Француска држава нашу обезбеђивала замашним зајмовима, као и несебичном помоћи у реорганизацији и преоружавању војске, те санацији разних губитака након ратова. Током повлачења српске војске преко Албаније највећи део српске војске пребацивали су управо француски бродови до Крфа и даље до Солунског фронта. Одатле је скупа са француском војском, српска војска дејствовала ка Западном фронту. Заједничким снагама фронт је пробијен и Централне силе су принуђене на капитулацију. Такође је за време Првог светског рата Француска прихватила бројне избеглице са децом, болесне и рањене из Србије, и заузимањем из француских политичких и културних кругова указано је на значај победа, али и страдања српског народа током рата у целом цивилизованом свету.

После Првог светског рата од Француске је добијен нов велики зајам за консолидовање државних финансија, омогућено је школовање српским студентима на француским универзитетима, а француске хуманитарне организације пружиле су несебичну помоћ нашим грађанима. Француска влада је за страдања у рату одликовала Београд орденом „Легије части”, док је главнокомандујући генерал са Солунског фронта, Франше д’Епере, проглашен за почасног војводу Југословенске војске.

У знак признања за помоћ у најтежим моментима у Београду је подигнут Споменик захвалности Француској, који симболизује „Француску као победницу и заштитницу слабих” (Б. Поповић). 1921. године основано је Друштво пријатеља Француске, а 1925. у југословенским школама приређен „Француски дан”. Између два рата у Београду је радила Француско-српска књижара А. Поповића, а после Другог светског рата отворен је Француски културни центар.^[1]

У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду 2015. отворен је Франкофони центар за универзитетску успешност, који је основан уз помоћ донације Универзитетске агенције за Франкофонију (АУФ). Франкофони центар је образовни простор опремљен најсавременијим наставним средствима и опремом, који је отворен за све студенте, наставнике, научнике, истраживаче и друга заинтересована лица, са циљем да се континуирано и стручно ради на ширењу и развоју франкофоне науке и културе, као и на представљању научних и културних достигнућа.^[2]

Историја

Француска улица постоји од 1872. године, а до данас је у неколико наврата мењала име. У прво време, од 1872. до 1896. године, ову улицу су чинила два дела трасе:

Глумачка улица, која се простирала од Трга Републике до Господар Јевремове улице и
Вршачка улица, која се простирала од Улице цара Душана доле даље према Дунаву.^[3]

Од 1896. године ове две улице су спојене и тако добијена траса добила је нов назив: Позоришна улица. Тако је то остало све до 1930. године, када је име улице промењено у Француска. Данас је, пак, ова првобитна траса подељена, тако да се Француска улица простире од Трга Републике до Улице цара Душана, а у продужетку се ка Дунавској улици даље наставља Улица Жоржа Клемансоа.

Од Трга Републике до Улице цара Душана Француска улица се сече са Улицом браће Југовића, Симином улицом, Господар Јевремовом и Улицом Страхињића Бана. Паралелна са њом простиру се Доситејева улица лево, а десно делом Улица Емилијана Јоксимовића и Скадарска улица.

Суседне улице

Значајни објекти

Амбасада Републике Грчке, Француска 33

Асоцијација медија, Француска 5

БНП - нафта и нафтни деривати, Француска 12

Централни дом војске Србије, Француска 2

Кућа Николе Пашића, Француска 21

Народно позориште Београд, Француска 3

Основна школа Скадарлија, Француска 26

Ресторан Клуб књижевника, Француска 7

Удружење балетских уметника Србије, Француска 3

Удружење грађана Трећи трг, Француска 7

Удружење књижевних преводилаца Србије, Француска 7

Удружење књижевника Србије, Француска 7

Удружење манекена Србије, Француска 5

Удружење оркестарских уметника Србије, Француска 3 ^[4]

Градски превоз

Француском улицом саобраћају возила градског саобраћаја на линијама:

24 ДОРЋОЛ (СРЦ МИЛАН МУШКАТИРОВИЋ) - НЕИМАР

26 ДОРЋОЛ /ДУНАВСКА/ - БРАЋЕ ЈЕРКОВИЋ

37 ПАНЧЕВАЧКИ МОСТ /ЖЕЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА/ - КНЕЖЕВАЦ

43 ТРГ РЕПУБЛИКЕ - КОТЕЖ

44 ТОПЧИДЕРСКО БРДО (СЕЊАК) - ВИЛИНЕ ВОДЕ - ДУНАВ СТАНИЦА^[5]

Галерија

Види још

Референце

^ Улице и тргови Београда, књ. 2, Н-Ш. Београд: Библиотека града Београда. 2004. стр. 781—782.
^ „Франкофони центар за универзитетску успешност”. Архивирано из оригинала 09. 12. 2021. г. Приступљено 09. 12. 2021.
^ Радојевић, Данило М. (1966). Београд и његове улице. Београд: Туристичка штампа - Научно дело.
^ „План плус”. Приступљено 09. 12. 2021.
^ „ДНЕВНЕ ЛИНИЈЕ”. gsp.rs. Приступљено 06. 12. 2021.

[1] Улице и тргови Београда, књ. 2, Н-Ш. Београд: Библиотека града Београда. 2004. стр. 781—782.

[2] „Франкофони центар за универзитетску успешност”. Архивирано из оригинала 09. 12. 2021. г. Приступљено 09. 12. 2021.

[3] Радојевић, Данило М. (1966). Београд и његове улице. Београд: Туристичка штампа - Научно дело.

[4] „План плус”. Приступљено 09. 12. 2021.

[5] „ДНЕВНЕ ЛИНИЈЕ”. gsp.rs. Приступљено 06. 12. 2021.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]