Фосфоламбан

	Phospholamban pentamer
Идентификатори
Симбол	Phospholamban
Пфам	PF04272
ИнтерПро	IPR005984
СКОП	1fjk
ТЦДБ	1.A.50
ОПМ фамилија	62
ОПМ протеин	1zll

Фосфоламбан, такође познат као ПЛН или ПЛБ, је микропептидни протеин који је код људи кодиран са истоименим геном (ПЛН),^[1] који се налази код људи на кратком краку 6. хромозома. Дужина полипептидног ланца протеина је 52 аминокиселине, а молекулска тежина је 6.109.

Овај протеин кодиран геном припада фосфопротеинима по функцији. Укључен је у биолошки процес као што је ацетилација. Локализован је у мембрани, митохондријама, ендоплазматском ретикулуму, саркоплазматском ретикулуму

Историја

Фосфоламбан су открили Арнолд Мартин Кац и његове колеге 1974. године.^[2]

Функција

Фосфоламбан се налази у облику пентамера и један је од главних супстрата цикличне АМП зависне протеинске киназе (ПКА) у срчаном мишићу. Протеин је инхибитор Ca⁺⁺-ATPase срчаног мишића (серкоплазматски ретикулум Ca⁺⁺-ATPase, SERCA) када је дефосфорилисан, али се ова инхибиција уклања када је ПЛБ фосфорилисан . Накнадно активирање Ca⁺⁺ пумпе доводи до краћих интервала између контракција, доприносећи лузитропном одговору који генеришу бета агонисти . Протеин је стога кључни регулаторни фактор дијастолног срчаног функционисања.

Мутације у гену одговорном за овај протеин узрок су наследног облика проширене кардиомиопатије са рефракторном конгестивном срчаном инсуфицијенцијом .

Када ПЛН фосфорилише ПКА, губи се његова способност да инхибира Ca⁺⁺-ATPase срчаног мишића (SERCA) . Према томе, активатори ПКА као што је бета агонист епинефрин (ослобођен симпатичком стимулацијом ) могу побољшати брзину откуцаја срчаног мишића (луситропија), што доводи до веће контракције (и позитивног инотропног ефекта). Општи ефекат нефосфоламбана је да смањи срчану контрактилност и брзину опуштања мишића, чиме се смањује ударни волумен, срца.

Клинички значај

Генске промене фосфоламбана резултују код животиња хипердинамичним срцем, са мало очигледних негативних последица.^[3]

Мутације овог гена код људи су узрок наследне дилатационе кардиомиопатије са рефракторном конгестивном срчаном инсуфицијенцијом.^[4]^[5]

Извори

^ Fujii J, Zarain-Herzberg A, Willard HF, Tada M, MacLennan DH (јун 1991). „Structure of the rabbit phospholamban gene, cloning of the human cDNA, and assignment of the gene to human chromosome 6”. The Journal of Biological Chemistry. 266 (18): 11669—75. PMID 1828805. doi:10.1016/S0021-9258(18)99009-5  .
^ Tada, Michihiko; Kirchberger, Madeleine A.; Repke, Doris I.; Katz, Arnold M. (1974). „The Stimulation of Calcium Transport in Cardiac Sarcoplasmic Reticulum by Adenosine 3′:5′-Monophosphate-dependent Protein Kinase”. Journal of Biological Chemistry. 249 (19): 6174—6180. ISSN 0021-9258. doi:10.1016/s0021-9258(19)42237-0.
^ Luo W, Grupp IL, Harrer J, Ponniah S, Grupp G, Duffy JJ, Doetschman T, Kranias EG (септембар 1994). „Targeted ablation of the phospholamban gene is associated with markedly enhanced myocardial contractility and loss of beta-agonist stimulation”. Circulation Research. 75 (3): 401—9. PMID 8062415. doi:10.1161/01.res.75.3.401  .
^ Schmitt JP, Kamisago M, Asahi M, Li GH, Ahmad F, Mende U, Kranias EG, MacLennan DH, Seidman JG, Seidman CE (фебруар 2003). „Dilated cardiomyopathy and heart failure caused by a mutation in phospholamban”. Science. 299 (5611): 1410—3. PMID 12610310. S2CID 12253445. doi:10.1126/science.1081578.
^ Eijgenraam TR, Boukens BJ, Boogerd CJ, Schouten EM, van de Kolk CW, Stege NM, te Rijdt WP, Hoorntje ET, van der Zwaag PA, van Rooij E, van Tintelen JP, van den Berg MP, van der Meer P, van der Velden J, Silljé HH, de Boer RA (17. 6. 2020). „The phospholamban p.(Arg14del) pathogenic variant leads to cardiomyopathy with heart failure and is unreponsive to standard heart failure therapy”. Scientific Reports. 10 (1): 9819. Bibcode:2020NatSR..10.9819E. PMC 7300032  . PMID 32555305. doi:10.1038/s41598-020-66656-9  .

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[pmid1828805-1] Fujii J, Zarain-Herzberg A, Willard HF, Tada M, MacLennan DH (јун 1991). „Structure of the rabbit phospholamban gene, cloning of the human cDNA, and assignment of the gene to human chromosome 6”. The Journal of Biological Chemistry. 266 (18): 11669—75. PMID 1828805. doi:10.1016/S0021-9258(18)99009-5  .

[2] Tada, Michihiko; Kirchberger, Madeleine A.; Repke, Doris I.; Katz, Arnold M. (1974). „The Stimulation of Calcium Transport in Cardiac Sarcoplasmic Reticulum by Adenosine 3′:5′-Monophosphate-dependent Protein Kinase”. Journal of Biological Chemistry. 249 (19): 6174—6180. ISSN 0021-9258. doi:10.1016/s0021-9258(19)42237-0.

[pmid8062415-3] Luo W, Grupp IL, Harrer J, Ponniah S, Grupp G, Duffy JJ, Doetschman T, Kranias EG (септембар 1994). „Targeted ablation of the phospholamban gene is associated with markedly enhanced myocardial contractility and loss of beta-agonist stimulation”. Circulation Research. 75 (3): 401—9. PMID 8062415. doi:10.1161/01.res.75.3.401  .

[pmid12610310-4] Schmitt JP, Kamisago M, Asahi M, Li GH, Ahmad F, Mende U, Kranias EG, MacLennan DH, Seidman JG, Seidman CE (фебруар 2003). „Dilated cardiomyopathy and heart failure caused by a mutation in phospholamban”. Science. 299 (5611): 1410—3. PMID 12610310. S2CID 12253445. doi:10.1126/science.1081578.

[pmid32555305-5] Eijgenraam TR, Boukens BJ, Boogerd CJ, Schouten EM, van de Kolk CW, Stege NM, te Rijdt WP, Hoorntje ET, van der Zwaag PA, van Rooij E, van Tintelen JP, van den Berg MP, van der Meer P, van der Velden J, Silljé HH, de Boer RA (17. 6. 2020). „The phospholamban p.(Arg14del) pathogenic variant leads to cardiomyopathy with heart failure and is unreponsive to standard heart failure therapy”. Scientific Reports. 10 (1): 9819. Bibcode:2020NatSR..10.9819E. PMC 7300032  . PMID 32555305. doi:10.1038/s41598-020-66656-9  .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]