Википедија

Фокер E.IV

Фокер E.IV (нем. Fokker E.IV Eindecker) је једнокрилни немачки ловачки авион. Авион је први пут полетео 1916. године и у Првом светском рату служио је намени за коју је пројектован. [1]

Фокер E.IV

Фокер E.IV
Опште
Намена ловачки авион
Посада 1 члан
Земља порекла  Немачко царство
Произвођач Фокер
Први лет 1915.
Почетак производње 1916.
Уведен у употребу 1916.
Статус неактиван
Први корисник  Немачко царство
Број примерака 49
Димензије
Дужина 7,46 m
Размах крила 9,75 m
Висина 2,70 m
Површина крила 16,30 m²
Маса
Празан 460 kg
Нормална полетна 610 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 х Oberursel U.III
Снага 1 x 117 kW
Перформансе
Брзина крстарења 148 km/h
Макс. брзина на Hopt 161 km/h
Долет 240 km
Плафон лета 4500 m
Брзина пењања 310 m/min

Пројектовање и развој

уреди
 
Anthony Fokker конструктор авиона Фокер E.IV
 
Мотор Oberursel U.III, авиона Фокер E.IV
 
Три митраљеза авиона Фокер E.IV
 
Авион Фокер E.IV полеће

Овај авион је пројектовао Anthony Fokker (Ентони Фокер) побољшавајући претходни авион Фокер Е.III из породице једнокрилаца. У циљу повећања убојитости авиона (повећања ватрене моћи и повећања поузданости паљбе), Фокер је повећао наоружање модела Е.IV на 2 или 3 митраљеза, а негативан утицај повећање тежине је покушао да отклони јачим мотором. Међутим, жироскопски моменат тежег мотора заједно са тежином оружја је учинио авион слабо покретним. Овај авион са застарелим начином управљања (деформисањем крила) није могао да издржи конкуренцију модернијих двокрилаца код којих се управљање авионом врши помоћу елерона. Тога су били свесни и у Фокеру тако да су паралелно са производњом авиона фамилије Е, пројектовали и производили ловачке авионе фамилије D. Израђено је свега 49 авиона E.IV, међутим, савезници су преузели примат у ваздуху са бржим и покретљивијим ловцима[2]. Изгубљени примат у ловачким авионима Фокер је повратио тек 1917. појавом авиона Dr.I и D.VII[3].

Технички опис

уреди

Труп му је правоугаоног попречног пресека. Носећа конструкција трупа је направљена од заварених челичних цеви високе чврстоће. Рамови конструкције су укрућени жичаним дијагоналама. Рамови конструкције који се налазе између мотора и кабине пилота су укрућени дијагоналама од челичних цеви. У том простору су били смештени резервоари за гориво и уље као и магацини за смештај митраљеске муниције. Иза мотора се налазила противпожарна преграда. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Предњи део, мотор и иза мотора до кабине пилота је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Пилот је седео у отвореном кокпиту[4]. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер није имао сметње ни од горњег крила нити од мотора (у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор).

Погонска група: Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротационим мотором, Oberursel U.III снаге 117kW. То је био 14-то цилиндрични мотор са две звезде (2 х 7 цилиндара). На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом.

Крило: Предња и задња ивица крила су паралелне, крајеви коси а углови заобљени. Крило је било дрвене конструкције са две ремењаче од смрече, које су повезивале дрвена ребра од тополе, танког аеро профила. Предња ремењача је жичаним затезачима са горње стране била фиксирана за челичну пирамиду а са доње стране авиона за челичну конструкцију трупа авиона. Задња рамењача, која је мањег попречног пресека од предње рамењаче и тиме омогућила већи савитљивост крила је била челичним сајлама везана за управљачки механизам авиона а управљање се остваривало савијањем дела крила авиона. Нападна и излазна ивица крила су била од дрвета а цело крило је било пресвучено импрегнираним платном[4].

Репне површине код овог авиона се састоје од кормила правца и два кормила висине. Уобичајених Фиксних верикалних и хоризонталних стабилизатора овај авион нема. Сва кормила су направљена као цевасти челични рам са шупљим ребрима и платненом облогом. Вертикално кормило је постављено на крају репа а кормила висине су причвршћена за горњу ивицу трупа. Сва кормила су челичним сајлама директно везана за управљачки систем авиона[4].

Стајни орган је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача[4].

Наоружање

уреди

Авион је био наоружан са два (три) синхронизована митраљеза који су се налазила(и) испред пилота на горњој страни трупа и пуцала су кроз обртно поље елисе. Митраљези су се налазили у хаптичком пољу пилота тако да је могао да интервенише у случају застоја у паљби, што у то време није био редак случај.

Наоружање авиона: Фокер E.IV
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Митраљез
Број и ознака митраљеза 2-3 x LMG 08/15 Spandau
Број метака 500 по митраљезу
Калибар 7,92 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Ракетно наоружање (ракете)


Табела техничких података за авионе Фокер E.I - E.IV

уреди
 
Монтажа авиона Фокер E.IV
 
Макета авиона Фокер E.IV
Тип авиона Фокер E.I E.II E.III E.IV
Намена ловац ловац ловац ловац
Година 1915. 1915. 1915. 1915.-1916.
Посада 1 1 1 1
Број произведених[5] 56 23 258 49
Дужина 6,75 m 7,20 m 7,20 m 9,75 m
Размах 8,95 m 9,52 m 9,52 m 7,46 m
Висина 2,40 m 2,40 m 2,40 m 2,70m
Површина крила 14,40 m² 15,40 m² 15,40 m² 16,30 m²
Маса празног 350 kg 370kg 400 kg 460 kg
Маса полетна 560 kg 580 kg 610 kg 610 kg
Број мотора 1 1 1 1
Мотор Oberursel U.0 Oberursel U.I Oberursel U.I Oberursel U.III
Снага 80 KS (59 kW) 100 KS (73 kW) 100 KS (73 kW) 160 KS (117 kW)
Max. брзина 132 km/h 141 km/h 141 km/h 161 km/h
Плафон 3.048 m 4.115 m 4.115 m 4.500 m
Долет 200 km 200 km 220 km 240 km
Брзина пењања 142 m/min 246 m/min 200 m/min 310 m/min
Наоружање митраљ. 1 х 7,92mm 1 х 7,92mm; 1/2 x 7,92mm 2/3 x 7,92mm
 
Кокпит авиона Фокер E.IV

Верзије

уреди

Овај модел авиона је настао као последица усавршавања претходног Фокер E.III, те није било потребе за неким додатним варијацијама овог модела, посебно због тога, што била финална варијанта фамилије Е, чије се гашење планирало због застарелости.

Оперативно коришћење

уреди

Произведено је 49 авиона овог модела од укупно 386 авиона Фокер Е. Још у поступку испитивана предсериских авиона, уочено је да авион са три митраљеза није добро решење, тако да је серијски модел испоручиван са два митраљеза. Коришћен је само на Западном фронту. Највећи број авиона E.IV је ушло у службу у јуну 1916. године, а последњи су испоручени у децембру 1916[6]. Процењује се да су сви авиони из серије Фокер Е оборили око 1.000 савезничких авиона[7]. Колики је допринос овог модела авиона у томе, тешко је одредити.

Земље које су користиле авион

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Fokker E.IV Eindecker” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 16. 7. 2010. 
  2. ^ Рендулић, Златко (2014). Ловачка авијација 1914-1945. (на језику: (језик: српски)). Ваљево: Теовид. стр. 41. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  3. ^ Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (на језику: (језик: немачки)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9. 
  4. ^ а б в г Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
  5. ^ Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (на језику: (језик: немачки)). Herford: Mittler. ISBN 3-89350-693-4. 
  6. ^ http://www.aircraftinvestigation.info/airplanes/Fokker_E.IV.html
  7. ^ https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=393

Литература

уреди
  • Jarrett, Philip (2000). Flugzeuge. München: Covengarden. ISBN 978-3-8310-9066-2. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (на језику: (језик: немачки)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9. 
  • Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (на језику: (језик: немачки)). Herford: Mittler. ISBN 3-89350-693-4. 
  • Рендулић, Златко (2014). Ловачка авијација 1914-1945. (на језику: (језик: српски)). Ваљево: Теовид. стр. 41. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,

Спољашње везе

уреди
 
Фокер E.IV на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Фокер_E.IV&oldid=27888846”