Финале Купа европских шампиона 1959.

Финале Купа европских шампиона 1959.
	Званични постер за финалну утакмицу
Догађај	Куп европских шампиона 1958/59.
Датум	3. јун 1959.
Стадион	Некарстадион, Штутгарт
Судија	Алберт Душ
Посећеност	72.000
	← Финале 1958. Финале 1960. →

Финале Купа европских шампиона 1959. је било четврто финале овог купа, и одржано је 3. јуна 1959. на Некарстадиону у Штутгарту, пред око 72.000 људи. Финалисти су били шпански Реал Мадрид, коме је то било четврто узастопно финале, и француски Ремс, коме је ово било друго финале. Ове екипе су три године раније играле и прво финале Купа европских шампиона, када је Реал победио са 4:3.

Реал Мадрид је головима Енрикеа Матеоса у првом, и Ди Стефана у 47. минуту, победио са 2:0, и освојио четврту узастопну титулу Купа европских шампиона.^[1]

Претходни наступи у финалима

Реал Мадрид и Ремс су се претходно сусрели у првом финалу Купа европских шампиона 1956, када је Реал победио 4:3.

Клуб	Претходни наступи у финалима (подебљане године означавају победника те године)
Реал Мадрид	3 (1956, 1957, 1958)
Ремс	1 (1956)

Пут до финала

Реал Мадрид

Прво коло

1. утакмица:

13. новембар 1958.

Реал Мадрид	2:0	Бешикташ
Сантистебан 57’ Копа 90’	Извештај

Сантијаго Бернабеу, Мадрид

Гледалаца: 60.000

Судија:

Пјетро Бонето

2. утакмица:

27 November 1958

Бешикташ	1:1	Реал Мадрид
Кестепен 64’	Извештај	Сантистебан 13’

Стадион Митхат Паша, Истанбул

Гледалаца: 30.000

Судија:

Ћезаре Јони

Реал Мадрид пролази укупним резултатом 3:1.

Четвртина финала

1. Утакмица:

4. март 1959.

Бечки Спортски клуб	0:0	Реал Мадрид
	Извештај

Пратер стадион, Беч

Гледалаца: 80.000

Судија:

Алберт Алстин

2. Утакмица:

18. март 1959.

Реал Мадрид	7:1	Бечки Спортски клуб
Матеос 8’ Ди Стефано 14’, 64’, 69’, 75’ Ријал 67’ Хенто 89’	Извештај	Хорак 9’

Сантијаго Бернабеу, Мадрид

Гледалаца: 90.000

Судија:

Морис Гиг

Реал Мадрид пролази укупним резултатом 7:1.

Полуфинале

1. Утакмица:

23. април 1959.

Реал Мадрид	2:1	Атлетико Мадрид
Ријал 15’ Пушкаш 33’ (пен.)	Извештај	Чузо 13’

Сантијаго Бернабеу, Мадрид

Гледалаца: 120.000

Судија:

Џек Моуват

2. Утакмица:

7. мај 1959.

Атлетико Мадрид	1:0	Реал Мадрид
Кољар 43’	Извештај

Метрополитано де Мадрид, Мадрид

Гледалаца: 50.000

Судија:

Рег Лиф

Због укупног резултата 2:2 морала се играти нова утакмица.

3. Утакмица (плеј-оф):

13. мај 1959.

Реал Мадрид	2:1	Атлетико Мадрид
Ди Стефано 16’ Пушкаш 42’	Извештај	Кољар 18’

Ла Ромареда, Сарагоса

Гледалаца: 20.000

Судија:

Артур Елис

Реал Мадрид пролази са 2:1.

Ремс

Квалификације

1. Утакмица:

14. септембар 1958.

Ардс	1:4	Ремс
Лори 87’	Извештај	Фонтен 26’, 38’, 45’, 85’

Виндзор парк, Белфаст

Гледалаца: 20.000

Судија:

Хозе Марија Ортиз

30. септембар 1958.

Ремс	6:2	Ардс
Пјантони 10’, 40’ Фонтен 14’, 16’ Блијар 20’, 74’	Извештај	Лоутер 10’ Кви 28’

Стадион Огист Делон, Ремс

Гледалаца: 19.509

Судија:

Мануел Асенси Мартин

Ремс пролази укупним резултатом 10:3.

Прво коло

1. Утакмица:

26. новембар 1958.

Ремс	4:0	ХПС Хелсинки
Венсан 22’, 35’, 85’ Сиатка 89’	Извештај

Стадион Огист Делон, Ремс

Гледалаца: 11.452

Судија:

Едгар Омерборн

2. Утакмица:

3. децембар 1958.

ХПС Хелсинки	0:3	Ремс
	Извештај	Фонтен 2’, 10’ Линтамо 8’ (аг.)

Стадион Робер Диошон, Руан

Гледалаца: 14.855

Судија:

Хелмут Фриц

Ремс пролази укупним резултатом 7:0.

Четвртина финала

1. Утакмица:

4. фебруар 1959.

Стандард Лијеж	2:0	Ремс
Жадо 65’ Живар 71’ (пен.)	Извештај

Стадион Морис Дифран, Лијеж

Гледалаца: 36.000

Судија:

Џон Кели

2. Утакмица:

18. март 1959.

Ремс	3:0	Стандард Лијеж
Пјантони 70’ Фонтен 73’, 88’	Извештај

Стадион Огист Делон, Ремс

Гледалаца: 32.235

Судија:

Хозе Марија Ортиз

Ремс пролази укупним резултатом 3:2.

Полуфинале

1. Утакмица:

15. април 1959.

Јанг Бојс	1:0	Ремс
Мајер 15’	Извештај

Ванкдорф стадион, Берн

Гледалаца: 60.000

Судија:

Лусијан Ван Нуфел

2. Утакмица:

13. мај 1959.

Ремс	3:0	Јанг Бојс
Пјантони 41’, 72’ Пенверн 47’	Извештај

Парк Принчева, Париз

Гледалаца: 35.898

Судија:

Питер Паулус Ромер

Ремс пролази укупним резултатом 3:1.

Финална утакмица

3. јун 1959.

18:00 CEST

Реал Мадрид	2:0	Ремс
Матеос 1’ Ди Стефано 47’	Извештај

Некарстадион, Штутгарт

Гледалаца: 72.000

Судија:

Алберт Душ

Реал Мадрид

Ремс


GK	1	Рођелио Домингез
RB	2	Маркитос
CB	3	^[а] Хозе Сантамарија
LB	4	Хозе Марија Зарага (c)
RH	5	Хуан Сантистебан
LH	6	Антонио Руиз
OR	7	Рајмонд Копа
IR	8	Енрике Матеос
CF	9	^[б] Алфредо ди Стефано
IL	10	Ектор Ријал
OL	11	Франсиско Хенто
Тренер:
Луис Карниља


GK	1	Доминик Колона
RB	2	Бруно Родзик
CB	3	Робер Жонке (c)
LB	4	Раул Жиродо
RH	5	Арман Пенверн
LH	6	Мишел Леблон
OR	7	Роберт Ламартен
IR	8	Рене Блијар
CF	9	Жист Фонтен
IL	10	Рожер Пјантони
OL	11	Жан Венсан
Тренер:
Албер Бате

Напомене

^ Сантамарија је наступао за Уругвај од 1952. до 1957, па је касније променио репрезентацију и прешао да игра за Шпанију. Први меч за Шпанију је одиграо октобра 1958.^[2]
^ Ди Стефано, рођени Аргентинац, је на почетку каријере наступао за Аргентину и Колумбију. Постао је натурализовани грађанин Шпаније 1956, а за фудбалску репрезентацију Шпаније је почео да игра 1957.^[2]^[3]

Извори

^ „Reims succumb to Madrid for a second time”. uefa.com (на језику: енглески). UEFA. 1. септембар 2014. Приступљено 5. октобар 2021.
^ ^а ^б Mario de la Riva (5. септембар 2016). „Los 11 jugadores nacidos fuera de España con más partidos”. as.com. As. Приступљено 12. јун 2021.
^ „Alfredo Di Stéfano: A god of the stadium”. uefa.com. UEFA. 7. јул 2014. Приступљено 12. јун 2021.

Спољашње везе

Овај чланак везан за фудбал је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[3] Сантамарија је наступао за Уругвај од 1952. до 1957, па је касније променио репрезентацију и прешао да игра за Шпанију. Први меч за Шпанију је одиграо октобра 1958.^[2]

[5] Ди Стефано, рођени Аргентинац, је на почетку каријере наступао за Аргентину и Колумбију. Постао је натурализовани грађанин Шпаније 1956, а за фудбалску репрезентацију Шпаније је почео да игра 1957.^[2]^[3]

[1] „Reims succumb to Madrid for a second time”. uefa.com (на језику: енглески). UEFA. 1. септембар 2014. Приступљено 5. октобар 2021.

[asDeLaRiva-2] а ^б Mario de la Riva (5. септембар 2016). „Los 11 jugadores nacidos fuera de España con más partidos”. as.com. As. Приступљено 12. јун 2021.

[4] „Alfredo Di Stéfano: A god of the stadium”. uefa.com. UEFA. 7. јул 2014. Приступљено 12. јун 2021.

[1]

[а]

[б]

[2]

[3]