Филип III од Бургундије
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
Филип III од Бургундије, познат и као Филип III Добри (31. јул 1396, Дижон — 15. јун 1467, Бриж), био је гроф Фландрије и Артоа (1419—1467), бургундски војвода (1419—1467), бургундски гроф (1419—1467) и гроф Шарола (1410—1433).[1]
| Филип III од Бургундије | |
|---|---|
 Филип III од Бургундије у свом оклопу | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Војвода Филип III Добри од Бургундије |
| Датум рођења | 31. јул 1396. |
| Место рођења | Дижон, Бургундија (историјска регија) |
| Датум смрти | 15. јун 1467. (70 год.) |
| Место смрти | Бриж, Краљевина Француска |
| Породица | |
| Супружник | Мишела Француска, Бона де Артоа, Изабела од Португала, војвоткиња Бургундије |
| Потомство | Карло Смели, David of Burgundy, Anthony, bastard of Burgundy, Philip of Burgundy, Corneille of Burgundy, Anna van Bourgondië, Rafaël van Bourgondië |
| Родитељи | Јован II Неустрашиви Маргарета од Баварске, војвоткиња Бургундије |
| Династија | Валоа |
| бургундски војвода бургундски гроф гроф фландрије Артоа, гроф Шарола | |
| Период | (1419—1467) (као гроф Фландрије, Артоа и Бургундије и као војвода Бургундије), (1410-1433) (као гроф Шарола) |
| Претходник | Јован II Неустрашиви |
| Наследник | Карло Смели |
Рат против Француске
уреди
Први рат
уредиФилипов отац је убијен 1419. године, од стране Шарла VII Победника. Пошто ноје мгао да оствари своју освету Филип је склопио савез са енглеским краљем Хенријем V Ланкастером, против Француске, којој је објавио рат.[2] Тако се наставља грађански рат Армањака и Бургињона. После дефинитивне англо-бургундске победе Французи су били присиљени да моле за мир. Споразумом у Троа 1420. године Хенри V Ланкастер је постао Дофен (престолонаследник) Француске.
Други рат
уредиДана 14. маја 1430. године Филип је са Јованом Луксембуршким и са још никим вођама, опсео град Компјењ који је бранио Гијом де Флази. Граду је 18. јуна дошла у помоћ француска војска под заповедништвом Јованке Орлеанке и под заповедништвом још неких вођа. Французи су на почетку битке силно изгинули. Гијом је изненада, кад је видео да губи наредио зтварање градске капије. Неколико француских војника су остали напољу, а међу њима је била и Јованка Орлеанка. Јованку су некако успели да склоне са коња и да је заробе. Филип ју је тада предао на чување Јовану Луксембуршком. У јуну и јулу Филипу је стигло појачање од око 2 000 стрелаца. 23. октобра је уз њихову помоћ успео да освоји део града који су држали Енглесзи. У октобру Гијом је добио појачање под заповедништвом Жана Потона де Зантраја и уз њихову помоћ је почео да протерује Енглезе из града. Већина Енглеске војске је изгинула. У ноћ 15-26. октобра Филип је наредио повлачење, не стигавши да покупи оружије и артиљериу са бојног поља, њу су после битке покупили Енглези. Та битка је била велики енглески пораз. Том победом је отворен Француски пут ка Руану.
Преокрет
уредиВелики енглески пораз код Гебревоја 1435. године је до краја уверио Филипа да не може ништа да постигне док је на енглеској страни. Па је још исте године споразумом у Арасу прешао на страну Француске, али због тога је морао да им врати Париз. Енглези су тако изгубили најјачег савезника. После тога Филип је почео освајања по Холандији. Филип ће у наредним годинама финансијски помоћи Француској. Енглески пораз је постао очигледан.
Борба са Енглезима
уредиГодине 1437. Филипова војска је доживела страховит и потпун пораз од енглеске војске под Џоном Талоботом, првим Ерлом од Шрузберија у бици код Кротоа. То је натерало Филипа да размисли да се поново постане енглески савезник.
Филип у Варнинском крсташком рату
уредиУ јулу 1444. године Филипова армада се придружила млетачкој флоти (крсташима) у крсташком походу против Османлија. Ова флота имала је задатак да помаже прелазак хришћана преко Дунава и спречава долазак турског појачања из Азије у Европу. Прва борба водила се против Зете где се млетачки дужд Франческо Фоскари учврстио, али после одласка хришћанске флоте Напуљска флора је опљачкала Херцег Нови. После пораза хришћанске флоте 1446. године крсташи међу којима ја био и Филип су оптужили папу.[тражи се извор]
Филип као организатор новог крсташког рата против Османлија
уредиФилип је жекео да се под хришћанску власт врати Цариград који је пао у уторак 29. маја 1453. под турску власт. Па је 17. фебруара 1454. године почео да скупља Крсташе за нови крсташки рат против Османлија, али у последњи час је одустао.
Односи са Француском после Стогодишњег рата
уредиБургундија је за време владавине Филипа III била на врхунцу, јер се простирала од Швајцарске до Северноог мора и постала је велики ривал Француске. Поред тога Бургундији је све више претила опасност од Хабзбуроваца, који су за време владавине Филипа III дошли на власт у Немачкој, па чак на кратко и у Угарској. Почетком септембра 1456. године Дофен Луј је после слома своје побуне против оца дошао у Брисел. Филип му је правећи се да подржава његову побуну приредио дочек. На дочеку га је на превару ухватио и бацио у тамницу. 15. октобра му је суђено у војводином Брабантском дворцу. Луј је био осуђен на изгнанство, али је Филип ипак био милостив према свом далеком рођаку. Дао му је мали дворац удаљен 20 км од Брисела са годишњом пензијом од 36 000 до 48 000 фунти. После очеве смрти у Меуну на Иевру 22. јула 1461. године Луј је постао краљ Француске под именом Луј XI.
Породично стабло
уреди| 8. Жан II Добри | ||||||||||||||||
| 4. Филип II Смели | ||||||||||||||||
| 9. Бона Чешка | ||||||||||||||||
| 2. Јован II Неустрашиви | ||||||||||||||||
| 10. Луј II Фландријски | ||||||||||||||||
| 5. Маргарита III Фландријска | ||||||||||||||||
| 11. Марија од Брабанта | ||||||||||||||||
| 1. Филип III од Бургундије | ||||||||||||||||
| 12. Лудвиг IV, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
| 6. Алберт I Баварски | ||||||||||||||||
| 13. Margaret II, Countess of Hainaut | ||||||||||||||||
| 3. Маргарета од Баварске | ||||||||||||||||
| 14. Ludwik I the Fair | ||||||||||||||||
| 7. Маргарета од Брига | ||||||||||||||||
| 15. Agnes of Glogau | ||||||||||||||||
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Philip III | Duke of Burgundy, French Ruler & Patron of the Arts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Philip the Good”. Oxford Reference (на језику: енглески). doi:10.1093/oi/authority.20110803100322519. Приступљено 2024-02-02.
Литература
уреди- Bonenfant, Paul, Philippe le Bon. Sa politique, son action, Études présentées par A.M. Bonenfant-Feytmans, (Bibliothèque du Moyen âge, 9) Brüssel 1996.
- Les chevaliers de l’ordre de la Toison d’or au XVe siècle: notices bio-bibliographiques. Hg. von Raphael de Smedt. (Kieler Werkstücke, D 3), 2., verbesserte Auflage, Frankfurt. 2000. ISBN 978-3-631-36017-0. стр. 1.f.
- Vaughan, Richard, Philip the Good. The apogee of Burgundy. London 1970.[тражи се извор]
Спољашње везе
уреди
- (језик: енглески) Breve profilo - Breve biografia di Filippo III, da The Best of Dijon.
- (језик: енглески) EHistory page - Breve descrizione della vita del Duca, da E-History.com.
- (језик: енглески) Il funerale del Duca Filippo il Buono - Testo di Edward A. Tabri, da the Corcoran Department of History at the University of Virginia.
- (језик: енглески) Prima lettera di Giovanna d'Arco a Filippo - Citazione della lettera dettata da Giovanna d'Arco al Duca Filippo nel giugno del 1429, tradotta da Allen Williamson.
- (језик: енглески) Seconda lettera di Giovanna d’Arco a Filippo - Citazione della lettera dettata da Giovanna d'Arco al Duca Filippo il 17 luglio del 1429, tradotta da Allen Williamson.
- (језик: енглески) Filippo III - Articolo da the Web Gallery of Art.
- (језик: француски) Genealogia della Terza dinastia di Borgogna
.png){kind=small}
