Филип Валоа, војвода од Орлеана
Филип Валоа (фр. Philippe;[1] Венсен, 1. јул 1336 — Орлеан, 1. септембар 1376) био је син француског краља Филипа VI Валое и његове прве супруге Жане од Ламе и млађи брат каснијег краља Жана II Доброг.
| Филип Валоа | |
|---|---|
| Војвода од Орлеана | |
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. јул 1336. |
| Место рођења | Венсен, |
| Датум смрти | 1. септембар 1375. (39 год.) |
| Место смрти | Орлеан, |
| Породица | |
| Супружник | Blanche of France, Duchess of Orléans |
| Потомство | Louis d'Orléans |
| Родитељи | Филип VI Валоа Жана Бургундијска |
| Династија | Валоа |
_duc_d%27Orl%C3%A9ans.svg) | |
Године 1344. додељена му је титула војводе од Орлеана. Он је био први војвода од Орлеана.
Био је учесник Стогодишњег рата и заповедао је другим одредом војске у бици код Поатјеа,[2] 19. септембра[3] 1356. године.[3][4][5] На почетку битке, Енглези, под вођством Едварда Црног Пинца су савладали снажну јединицу његовог синовца, дофена Шарла. Филип је са својим официрима добро погледао остатке његове војске и проценио да би му одговарала промена окружења. Тако је читав одред побегао са бојишта не узимајући учешћа у бици. Тада је заробљен његов брат, краљ[2] и његова војска је доживела тежак пораз.[5][2]
Коначно, 1359. краљ Јован пристао је на мировни уговор, који је потписан у Бретињију, касније потврђен у Калеу.[6] Тим уговором Турена, која је припадала Филипу, са још неким областима, је требало да припадне Енглезима, али никада није постојала ни најмања могућност да уговор из Бретањија буде реализован.[7]
Француске власти нису могле да обезбеде 3 000 000 круна за откуп краља, а територијалне промене биле су изузетно замршене. Пошто нико није могао да се споразуме око граница округа који су помињани у уговору, предстојали су дугогодишњи мучни преговори. Пошто није желео да постане вазал француског краља, Филип и многи други француски племићи су реализацију уговора одуговлачили на разне начине.
Када је уговор из Бретињиа потврђен у Калеу било је исплаћено само 400 000 од 3 000 000 круна откупа. Енглески краљ Едвард III Плантагенет прихватио је то као прву рату и ослободио је краља Жана из заробљеништва. Филип је тада, заједно са својим синовцима и другим племићима остао у Енглеској као јемство да ће откуп бити плаћен. Али, његов синовац Луј I Анжујски је побегао из заробљеништва, па је краљ Жан као витез и прави господин видео само један излаз и сам поново отишао у заробљеништво,[8] где је и умро 1364. године.[8][9]
Филип је умро 1. септембра 1376. године, у Орлеану. Пошто није имао законитог наследника Орлеан се без поговора вратио краљевском домену.
Породично стабло
уреди| 16. Луј IX (=14) | ||||||||||||||||
| 8. Филип III | ||||||||||||||||
| 17. Маргарета од Провансе (=15) | ||||||||||||||||
| 4. Шарл Валоа | ||||||||||||||||
| 18. Ђауме I од Арагона | ||||||||||||||||
| 9. Изабела Арагонска | ||||||||||||||||
| 19. Јоланда од Угарске | ||||||||||||||||
| 2. Филип VI Валоа | ||||||||||||||||
| 20. Карло I Анжујски | ||||||||||||||||
| 10. Карло II Напуљски | ||||||||||||||||
| 21. Беатрис од Провансе | ||||||||||||||||
| 5. Маргарета од Анжуа и Мена | ||||||||||||||||
| 22. Стефан V Угарски | ||||||||||||||||
| 11. Марија Угарска (напуљска краљица) | ||||||||||||||||
| 23. Јелисавета Куманка | ||||||||||||||||
| 1. Филип Валоа, војвода од Орлеана | ||||||||||||||||
| 24. Eudes III, Duke of Burgundy | ||||||||||||||||
| 12. Иго IV од Бургундије | ||||||||||||||||
| 25. Alix of Vergy | ||||||||||||||||
| 6. Роберт II од Бургундије | ||||||||||||||||
| 26. Роберт III од Дреа | ||||||||||||||||
| 13. Јоланда од Дреа | ||||||||||||||||
| 27. Aénor of Saint-Valéry | ||||||||||||||||
| 3. Жана Бургундијска | ||||||||||||||||
| 28. Луј VIII | ||||||||||||||||
| 14. Луј IX (=16) | ||||||||||||||||
| 29. Бланка од Кастиље | ||||||||||||||||
| 7. Агнеса од Француске | ||||||||||||||||
| 30. Рамон Беренгер IV од Провансе | ||||||||||||||||
| 15. Маргарета од Провансе (=17) | ||||||||||||||||
| 31. Беатриче Савојска, грофица Провансе | ||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ Пејнтер 1997, стр. 592.
- ^ а б в Пејнтер 1997, стр. 391.
- ^ а б Пејнтер 1997, стр. 390.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 243.
- ^ а б Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 273.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 392.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 392—393.
- ^ а б Пејнтер 1997, стр. 393.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 248.
Литература
уреди- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд.
Спољашње везе
уреди
Медији везани за чланак Филип Валоа, војвода од Орлеана на Викимедијиној остави
