Фејер (жупанија)
Фејер (жупанија), (мађ. Fejér megye) је једна од прекодунавских жупанија Мађарске, налази се у источном делу централне прекодунавске регије.
| Фејерска жупанија Fejér megye | |
|---|---|
 | |
_5.jpg) | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Централна прекодунавска регија |
| Админ. центар | Секешфехервар |
| Површина | 4.358,76 km2 |
| Становништво | 2008. |
| — број ст. | 428.572 |
| — густина ст. | 98,32 ст./km2 |
| Број насеља | 108 |
| Званични веб-сајт | |
.svg)
Жупанија лежи на обалама реке Дунав и скоро додирује источне делове језера Балатон. Своје границе дели са мађарским жупанијама Веспрем, Комаром-Естергом, Пешта, Бач-Кишкун, Толна и Шомођ. Површина жупаније је 4.358,76 km². Седиште жупаније је град Секешфехервар.
Географија
уредиГеографски жупанија Фејер је разнолика. Јужни део жупаније чини равница Алфелда (Mezőföld) док остали делови представљају брда Бакоњ, Вертеш и Гереча. Једно од омиљених излетишта језеро Веленце се такође налази у овој жупанији.
Историја
уредиПре мађарски период
уредиЈош пре доласка Мађара, ови простори су већ били насељени. Овде се налазила римска провинција Панонија са седиштем Горсијум (Gorsium) и неколико градова у близини данас постојећих, Анаматија (Annamatia), поред данашњег града Барач и Интерциса (Intercisa), на месту данашњег Дунаујвароша.
Током раног средњег века Авари и Хуни су живели у овим крајевима и још нешто од осталих номадских племена све до касног 9. века када су дошли Мађари у ове крајеве.
Од доласка Мађара до турских освајања
уредиМађари су се досељавали у ове крајеве у два таласа, 895. и 900. године. Ови крајеви су због благе климе и питомине били седишта тадашњих мађарских принчева и племенских вођа. Град Фехервар (Fehérvár), данашњи Секешфехервар, је постао град од значаја од доласка на власт принца Гезе. Седиштем државне власти овај град је постао за време владавине Гезиног сина Светог Стефана када је и формирана нова мађарска хришћанска држава. Наредни мађарски краљеви су све до 16. века били крунисани и сахрањивани у овом граду.
Фејер под турском влашћу
уредиЖупанија Фејер је била под турском влашћу у периоду од 1543. до 1688. године. Велики број насеља је уништен и напуштен и број становника жупаније је драматично опао. После одласка турака, локална администрација се реорганизовала 1692. године. Секешфехервар је повратио статус града тек 1703. године.
Котари у жупанији Фејер
уредиУ Фејер жупанији постоји 10 котара.
Котари у Фејер жупанији са основним статистичким подацима[1]:
| Име котара | Седиште | Површина (km²) |
Број становника (1. јануар 2007) |
Број насеља |
|---|---|---|---|---|
| Абајски | Аба | 467,16 | 24.095 | 9 |
| Адоњски | Адоњ | 319,96 | 24.678 | 8 |
| Бичкешки | Бичке | 642,71 | 38.984 | 17 |
| Дунаујварошки | Дунаујварош | 371,73 | 73.781 | 9 |
| Ењиншки | Ењинг | 433,11 | 21.442 | 9 |
| Ерчински | Ерчи | 212,67 | 23.283 | 6 |
| Гардоњски | Гардоњ | 265,17 | 25.321 | 9 |
| Моријски | Мор | 417,55 | 34.906 | 13 |
| Шарбогардски | Шарбогард | 561,28 | 25.878 | 10 |
| Секешфехерварошки | Секешфехервар | 667,14 | 136.343 | 18 |
Градови са општинском управом
уреди- Секешфехервар Székesfehérvár, (101.755) (седиште)
- Дунаујварош Dunaújváros, (49.183)
Градови са статусом носиоца општине
уреди(Ред списка је направљен по опадајућем низу броја становника датог места, попис је из 2001. године, курзивним текстом су написана оригинална имена на мађарском језику), а у заградама је број становника.
- Мор Mór, (14.466)
- Шарбогард Sárbogárd, (13.146)
- Бичке Bicske, (11.430)
- Ерчи Ercsi, (8.563)
- Гардоњ Gárdony, (8.917)
- Ењинг Enying, (7.035)
- Полгарди Polgárdi, (6.840)
- Пустасаболч Pusztaszabolcs, (6.236)
- Мартонвашар Martonvásár, (5.650)
- Веленце Velence, (5.019)
- Бодајк Bodajk, (4.106)
- Адоњ Adony, (3.831)
Села
уреди
|
|
|
|
|
означене општине су „велика“ села.
Галерија
уреди-
Горшијум-Тац -
Палата Шерегељеш -
Палата Ловашберењ -
Палата Надашдладањ -
Палата Дег
Референце
уреди- ^ (Територијална подела: 25. септембар 2007, област и број становника: 1. јануар 2007), Котари у Мађарској
