Ферит (гвожђе)

Лична карта:
Име: челик; Датум рођења: почетак 1. века п. н. е.; Годишња производња: 1,13 милијарди тона (у 2005. години);
Физичко-хемијске особине:
Специфична тежина: 7850 kg/m³;
Алотропске модификације железа:
α-железо (ПРОСТЦК — Просторно центрирана кубна решетка); γ-железо (ПОВЦК — Површински центрирана кубна решетка); δ-железо (ПРОСТЦК — Просторно центрирана кубна решетка); ξ-железо (ХГР — Хаксагонална густосложена решетка);
Микроконституенти у челику и гвожђу:
	Аустенит; ; Бeинит; Мартензит; ; Цементит (Fe-карбид; Fe3C); Ледебурит (еутектичка фаза са 4,3% угљеника; карактеристична само за гвожђе); ; Ферит; ; Перлит;

Ферит је назив за два кристална полиморфа железа.^[1]

Структура и особине

α-Ферит је кубна просторно центрирана модификација железа у којој се може растворити максимално 0,02 масених процената угљеника. Ферит је релативно мек, магнетичан и корозионо неотпоран полиморф железа који је стабилан до 911 °C када прелази у површински центрирану кубну модификацију аустенит.

δ-Ферит је такође кубна просторно центрирана модификација железа стабина само на темпаратурама изнад 1392 °C.

Занимљиво је приметити да већина метала на температурама непостредно пре температуре топљења прелази у своју кубну просторно центрирану високотемапратурну модификацију смањујући тако координациони број на 8.

Легирајући елементи који фаворизују стварање аустенита

Легирајући елементи који стабилизују феритну модификацију железа и шире хомогено феритну област фазног дијаграма Fe-Fe₃C. Поређани по интензитету легирајућег утицаја: Cr, Mo, V, Al, Ti, P, Si, Be. Легирајући елементи Nb, Ta, Ce, Zr такође стабилизују феритну модификацију железа с тим што нехомогено шире феритну област фазног дијаграма Fe-Fe₃C.

Галерија

Слика 1. Просторно центрирана кубна решетка ферита.
Слика 2. Схематски приказ процеса издвајања ферита из аустенита.

Види још

Феромагнетизам

Референце

^ H. Schuman, H. Oettel, "Metallografie", WILEY-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA, Weinheim, 2005

Спољашње везе

[1] H. Schuman, H. Oettel, "Metallografie", WILEY-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA, Weinheim, 2005

[1]

Лична карта:
Име: челик Датум рођења: почетак 1. века п. н. е. Годишња производња: 1,13 милијарди тона (у 2005. години)
Физичко-хемијске особине:
Специфична тежина: 7850 kg/m³
Алотропске модификације железа:
α-железо (ПРОСТЦК — Просторно центрирана кубна решетка) γ-железо (ПОВЦК — Површински центрирана кубна решетка) δ-железо (ПРОСТЦК — Просторно центрирана кубна решетка) ξ-железо (ХГР — Хаксагонална густосложена решетка)
Микроконституенти у челику и гвожђу:
Аустенит Бeинит Мартензит Цементит (Fe-карбид; Fe₃C) Ледебурит (еутектичка фаза са 4,3% угљеника карактеристична само за гвожђе) Ферит Перлит