Википедија

Фекундизам

Фекундизам (назив долази од латинског fecundation - спајање женске и мушке полне ћелије) је политика свесног промовисања високе стопе наталитета међу припадницима своје верске и/или етничке групе зарад увећања сопствене бројности у односу на друге групе[1] (најчешће због постизања конкретних политичких циљева). У почетку се фекундизам односио само на верско промовисање наталитета (попут забране контрацепције од стране Римокатоличке Цркве), али је у 20. веку почео да се користи и у контексту етничког национализма.

Према подацима Уједињених нација, удео земаља са пронаталитетном политиком порастао је са 20% у 2005. на 28% у 2019. години.[2]

Генерално, фекундизам (натализам) промовише рађање деце и родитељство као пожељне из друштвених разлога и да би се обезбедио наставак човечанства. Неки филозофи су приметили да ако људи немају децу, људска раса ће изумрети.[3][4]

Мотиви

уреди

Религија

уреди

Многе религије подстичу размножавање, а религиозност чланова понекад може бити повезана са вишим стопама плодности.[5] Јудаизам,[6] ислам и главне гране хришћанства, укључујући Цркву Исуса Христа светаца последњих дана[7] и Католичку цркву,[8][9][10] подстичу размножавање. Године 1979. један истраживачки рад је показао да Амиши имају у просеку 6,8 деце по породици.[11] Међу неким конзервативним протестантима, Quiverfull покрет се залаже за велике породице и гледа на децу као на благослов од Бога.[12][13][14]

Политика

уреди

Почевши од раних 2020-их, претња „глобалног демографског колапса“ почела је да постаје узрок славе међу богатим технолошким и ризичним капиталистичким круговима[15][16] као и политичком десницом.[17] У Европи, мађарски премијер Виктор Орбан поставио је натализам као кључну тачку своје политичке платформе.[16] У Сједињеним Државама, кључне личности су Кевин Долан, организатор Натал конференције,[18][17][19] Симон и Малколм Колинс, оснивачи Пронаталист. орг,[20] и Илон Маск, који је више пута користио своју јавну платформу за дискусију о глобалним стопама наталитета. Покрет сугерише да би без значајног повећања наталитета одрживост цивилизација могла бити у опасности; Илон Маск је то назвао „много већим ризиком“ од глобалног загревања.[21]

Фекундизам у јавној политици обично настоји да створи финансијске и друштвене подстицаје за становништво да се репродукује, као што је пружање пореских подстицаја који награђују рађање и издржавање деце.[22] Неке земље намећу казне или порезе онима са мање деце.[23][24] Неке нације, као што су Јапан,[25] Сингапур,[26] и Јужна Кореја,[27] су спровеле или покушале да спроведу интервенционистичку наталистичку политику, стварајући подстицаје за веће породице међу домаћим становништвом.

Критике

уреди

Фекундизам је критикован на основу људских права и животне средине. Већина антинаталиста, заговорника репродуктивних права и еколога види фекундизам као покретача репродуктивне неправде, раста становништва и еколошког прекорачења.[28][29] У политици, новинари повезују пронаталистички покрет са крајње десничарском еугеником.[30]

Фекундизам на тлу бивше Југославије

уреди

На простору бивше Југославије Албанци су оптужени за практиковање фекундизма (поготово на Космету), мада је ово тешко доказати у пракси (питање је колико је висока стопа наталитета Албанаца на тлу бивше Југославије последица свесно промовисане политике од стране националних и/или верских вођа, а колико културних и социо-економских одлика албанског становништва).

На простору данашње Босне и Херцеговине захтеви Бошњака за унитарном Босном (БиХ без ентитета или других видова територијалне аутономије) се често тумаче у светлу фекундизма када се узме у обзир наталитет Бошњака у поређењу са наталитетом Срба и Хрвата у БиХ (формула фекундизма је у оваквом случају проток времена + висок наталитет = апсолутна већина у датом територијалном оквиру). У сличном светлу се тумаче и захтеви Бошњака за успостављање територијалне аутономије Санџака (који се налази делом у Србији, а делом у Црној Гори).

Фекундизам и демократија

уреди

Фекундизам представља својеврстан изазов за демократски уређена друштва, која базирају изборни систем на принципу „један човек један глас“. Свесна промоција наталитета на дугорочне стазе гарантује већу политичку моћ верске/етничке групе у датом друштву, док у регионалном смислу може да се користи као оружје етничког сепаратизма. Демократски уређена друштва немају одговор на фекундизам, што представља својеврсну „рупу“ демократског система.

Референце

уреди
  1. ^ Cf.: McKeown, John (2014). „1: Natalism: A Popular Use of the Bible”. God's Babies: Natalism and Bible Interpretation in Modern America. Cambridge: Open Books. стр. 2. ISBN 9781783740529. Приступљено 2018-12-08. „Natalism is an ideology that advocates a high birth rate within a community.[...] The central message is that parents should have additional children.” 
  2. ^ „The new economics of fertility”. Economist: 65. 17. 9. 2022. 
  3. ^ Anthony, Andrew (2023-07-22). „'What if everybody decided not to have children?' The philosopher questioning humanity's future”. The Observer (на језику: енглески). ISSN 0029-7712. Приступљено 2024-02-06. 
  4. ^ Arand, Dustin (2022-11-29). „The Very Nice People Who Want Humanity to Go Extinct”. Politically Speaking (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-06. 
  5. ^ „Do Muslims Have More Children Than Other Women in Western Europe? – Population Reference Bureau” (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-12. „Women who report firm adherence to their religious beliefs and practices tend to have higher fertility than less religious women, whether Christian or Muslim. But religiousness does not always mean higher fertility. [...] The study confirms the perception that Muslim women have more children than non-Muslims in Western Europe, but shows that the gap is not as large as many believe. And, similar to other immigrants in other countries, Muslim fertility rates tend to fall over time, narrowing the gap with the non-Muslims who make up the vast majority of the European population now, and for the foreseeable future.” 
  6. ^ „Mishnah Yevamot 6;6”. Sefaria. Приступљено 2019-06-20. 
  7. ^ First Presidency and Council of the Twelve Apostles (23. 9. 1995), „Gospel Topics – The Family: A Proclamation to the World”, LDS.org, LDS Church, Приступљено 2013-12-11 . See also: The Family: A Proclamation to the World
  8. ^ Pope Paul VI (1968-07-25). „Humanae Vitae: Encyclical on the Regulation of Birth”. Vatican City: Libreria Editrice Vaticana. Приступљено 2008-11-12. 
  9. ^ Pope John Paul II (1981-11-22). „Apostolic Exhortation Familiaris Consortio: On the Role of the Christian Family in the Modern World”. Vatican City: Libreria Editrice Vaticana. Приступљено 2008-11-12. 
  10. ^ Pope Pius XI (1930-12-31). „Casti Connubii: Encyclical on Christian Marriage”. Vatican City: Libreria Editrice Vaticana. Приступљено 2008-11-12. 
  11. ^ Ericksen, Julia A.; Ericksen, Eugene P.; Hostetler, John A.; Huntington, Gertrude E (јул 1979). „Fertility Patterns and Trends among the Old Order Amish”. Population Studies. 33 (2): 255—76. ISSN 0032-4728. JSTOR 2173531. OCLC 39648293. PMID 11630609. doi:10.2307/2173531. 
  12. ^ Hess, Rick and Jan (1990). A Full Quiver: Family Planning and the Lordship of Christ. Brentwood, TN: Hyatt Publishers. ISBN 0-943497-83-3. 
  13. ^ Dennis Rainey (2002). „The Value of Children (11 July 2002 FamilyLife Today Radio Broadcast)”. FamilyLife Today. Архивирано из оригинала (Transcript of radio broadcast) 1. 10. 2005. г. Приступљено 2006-09-30. 
  14. ^ Campbell, Nancy (2003). Be Fruitful and Multiply: What the Bible Says about Having Children. San Antonio: Vision Forum. ISBN 0-9724173-5-4. 
  15. ^ Kirkey, Sharon (2023-01-27). „The new push for more babies: How tech elites think it will save the planet | Best of 2023”. National Post. Приступљено 2024-04-30. 
  16. ^ а б Martuscelli, Carlo (2023-09-11). „The populist right wants you to make more babies. The question is how”. POLITICO (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-30. 
  17. ^ а б Del Valle, Gaby (2024-04-28). „The Far Right's Campaign to Explode the Population”. Politico. Приступљено 2024-04-30. 
  18. ^ Wilson, Jason (2023-09-04). „Revealed: US pro-birth conference's links to far-right eugenicists”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2024-04-30. 
  19. ^ „Home”. Natal Conference (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-30. 
  20. ^ Dodds, Io (2023-04-17). „Meet the 'elite' couples breeding to save mankind”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2024-04-30. 
  21. ^ Black, Julia. „Billionaires like Elon Musk want to save civilization by having tons of genetically superior kids. Inside the movement to take 'control of human evolution.'”. Business Insider (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-30. 
  22. ^ Bajaj, Nandita; Stade, Kirsten (2023-02-03). „Challenging Pronatalism Is Key to Advancing Reproductive Rights and a Sustainable Population”. The Journal of Population and Sustainability (на језику: енглески). 7 (1): 39—70. ISSN 2398-5496. doi:10.3197/JPS.63799953906861  . 
  23. ^ Bajaj, Nandita (2023-02-28). „Coercive Pro-Birth Policies Have Devastating Impacts on People and the Planet”. Newsweek. Приступљено 2024-04-18. 
  24. ^ Carroll, Laura (2012-05-17). The Baby Matrix: Why Freeing Our Minds From Outmoded Thinking About Parenthood & Reproduction Will Create a Better World (на језику: енглески). United States: LiveTrue Books. ISBN 978-0615642994. 
  25. ^ Fassbender, Isabel (2021-12-01), „Neoliberal State Politics of Reproduction: "Correct Knowledge" and Life Planning as Pronatalist Strategy”, Active Pursuit of Pregnancy (на језику: енглески), Brill, стр. 166—197, ISBN 978-90-04-49955-3, doi:10.1163/9789004499553_007, Приступљено 2024-04-18 
  26. ^ „Pro-natalism: Breaking the baby strike”. The Economist. 25. 7. 2015. Приступљено 27. 4. 2016. 
  27. ^ Onishi, Norimitsu (21. 8. 2005). „South Korea, in Turnabout, Now Calls for More Babies”. The New York Times. Приступљено 27. 4. 2016. 
  28. ^ Merz, Joseph J; Barnard, Phoebe; Rees, William E; Smith, Dane; Maroni, Mat; Rhodes, Christopher J; Dederer, Julia H; Bajaj, Nandita; Joy, Michael K; Wiedmann, Thomas; Sutherland, Rory (2023-09-20). „World scientists' warning: The behavioural crisis driving ecological overshoot”. Science Progress (на језику: енглески). 106 (3). ISSN 0036-8504. PMC 10515534  . PMID 37728669. doi:10.1177/00368504231201372. 
  29. ^ „Judith Blake on Fertility Control and the Problem of Voluntarism”. Population and Development Review. 20 (1): 167—177. 1994. ISSN 0098-7921. JSTOR 2137635. doi:10.2307/2137635. 
  30. ^ Slawson, Nicola (2023-09-04). „First Thing: US pro-birth conference's links to far-right eugenicists revealed”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2024-04-30. 
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Фекундизам&oldid=28993962”