Толкинов легендаријум
Феанор
Феанор и Финголфин
Феанор и Финголфин
Познат и као Феанаро, Куруфинве, Финвион
Звање Узвишени краљ Нолдора
Раса Вилењак
Род Нолдор
Година рођења 1169. Године Дрвећа
Година смрти 1497. Године Дрвећа
Књига/е Силмарилион


Феанор (квен. Fëanáro) је један од најважнијих ликова Толкинове књиге „Силмарилион“, у којој је описан као Вилењак „најпрефињенијег ума и највештијих руку“. Рођен је 1169. гд, као једини син Финвеа, узвишеног краља Нолдора и Миријеле. Иако му је отац дао име Куруфинве (што значи „вешти (син) Финве(а)“), заувек је остао познат по имену које му је мајка дала - Феанаро, односно по синдарском облику имена - Феанор. Након смрти Миријеле, Феанор је добио два полубрата, Финголфина и Финарфина, из очевог новог брака.

Према Силмарилиону, Феанор је осмислио Тенгвар, којим се пишу и квенијски и синдарски језик. Творац је Силмарила, божанских драгуља, због чије крађе је повео Нолдоре из Валинора назад у Средњу земљу. Он се сматра и за творца седам Палантира.

Године Дрвећа 1497, након велике Битке под Звездама (Дагор-нуин-Гилиат), у којој је његова војска успела поразити војске Моргота, Феанор је, не размишљајући о непријатељевој снази, у исхитреном налету на Ангбанд у борби са Балрозима задобио смртоносне ране. Иако су његови синови успели да одбију Готмога, Феанор је ипак подлегао ранама.

Феанор је имао седморицу синова, које му је у Аману родила Нерданела: Маидрос, Маглор, Карантир, Келегорм, Куруфин, Амрод и Амрас.

У популарној култури

уреди

Бендови Блајнд гардијан и Епидемија су на својим албумима певали о Феанору.

Дом Феанора

уреди
 
Финве
 
Миријела
 
Махтан
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Феанор
 
 
 
Нерданела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Маидрос
 
 
Келегорм
 
 
Куруфин
 
 
Амрас
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Маглор
 
Карантир
 
 
Амрод
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Келебримбор
 
 
 
 

Спољашње везе

уреди
Узвишени краљ Нолдора
1495—1495гд

Спољашње везе

уреди